ЛИНГВИСТИЧКА КОНТАКТОЛОГИЈА У ХХІ ВЕКУ: ПРАВЦИ ИСТРАЖИВАЊА Конгрес примењених лингвиста, Филолошки факултет у Београду Др Јован Ајдуковић (Београд) Web:

Циљеви нашег излагања Подршка реформи универзитета према Болоњској декларацији. Исказивање потребе за инвестицијама у нове научне дисциплине. Лингвистичка контактологија треба да добије статус изборног предмета.

Садржај презентације 1. Хронолошка и појмовна периодизација лингвистичке контактологије (ХХ век). 2. Лингвистичка контактологија као наставни предмет у неким балканским земљама (Хрватска, БиХ и Бугарска). 3. О нашим истраживањима.

1. Хронолошка периодизација Први период (50-е год. ХХ в.) Теорије У. Вајнрајха и Е. Хаугена. Шта се дешава када се учи други језик и како се он употребљава? Како појединац учи да контролише одговоре сваког од језика и како их држи одвојено? Да ли говорници имају два различита кода или су они у некој мери обједињени? Шта се дешава када говорник пребацује с једног кода на други? Какав ефекат пребацивање кода има на појединца с обзиром на јасноћу мисли, интеграцију индивидуе и циљеве живота?

Други период (60-е год. ХХ в.) Период социолингвистичких истраживања. Језички контакти су друштвена појава, а језик је показатељ друштвених процеса (Labov, 1968). Универзална теорија позајмљивања (Diebold 1968; Filipović 1968). Интеграција и раздвајање интеграције у коду од интерференције у говору и даље представља проблем (Mackey 1970; Kurtboke 1998).

Трећи период (70-е године ХХ в.) Постоји потреба да се повежу лингвистички и екстралингвистички нивои анализе. Централно место у проучавању билингвизма не представља појединац, већ група и њен политички идентитет. Јединица анализе пребацивања кодова треба да се налази ван реченице, а истраживања на нивоу дискурса морају осветлити улогу дискурсног маркера. Теорија говорног прилагођавања. Расправа о универзалним ограничењима у пребацивању кодова. Нема одговора када интерференција постаје позајмљивање.

Четврти период (80-е год. ХХ в.) Настаје појам контактна лингвистика. Истраживаче интересује билингвизам у различитом периоду животног века, билингвизам у здравим и патолошким условима, као и његов развој и нестанак. Пажња се премешта са проблема трансфера на проблем учења језика. Изучавање одумирања језика и језичких промена. Психолингвистичка и неуролингвистичка истраживања. Истраживања лексичких контаката.

Пети период (90-е год. ХХ в.) Теорија копирања кода Џонсона (Johanson 1992). Модел матричног језичког оквира Мајерс- Скотон (Myers-Scotton 1993). Контактолошки речник адаптације (Filipović 1990; Ајдуковић 1997). Језички контакти су пре резултат друштвене ситуације него лингвистичког процеса (Thomason 1995). Интензивни језички контакти су снажни спољни покретач језичких промена (Silva- Corvalán 1994).

2. Појмовна периодизација Први период Мешање језика и мешани језици (до краја прве половине ХХ века; Паул, Шухарт, Бодуен де Куртене).

Други период Језичко или лингвистичко позајмљивање (Haugen 1950; Weinreich 1953).

Трећи период Језици у контакту, језички контакти, контакт језика, контактна лингвистика, лингвистика језичких додира, лингвистичка контактологија. Контактолошке јединице.

Неке од контактолошких тема у првим годинама ХХІ века Дескрипција процеса позајмљивања. Утврђивањe узрока интензивног позајмљивања. Улога доминантних језика у контакту. Синтаксичка ограничења у пребацивању кодова. Улога и судбина позајмљеница у књижевном делу. Контактолошки аспекти глобализације. Језички контакти. Језичке промене. Еволуција језика. Смрт језика. Контактолошке јединице. Лексикографски опис језичких контаката. Комуникативно понашање човека у условима језичког контакта Когнитивни и прагмалингвистички аспекти језичких контаката. Пиџини, креоли и дриги контактни језици. Језички контакти и делимично реструктуирање језика.

Лингвистичка контактологија Предмет истраживања лингвистичке контактологије су (1) два или неколико језика у додиру или језичких појава, затим (2) географска, историјска, друштвена страна контакта, односно место, зона, регион и ареал, као и (3) веза, комуникација и утицај људских заједница, етничких група, појединачних индивидуа (Нерознак, Панькин 1999: 12). Лингвистичка контактологија изучава механизме језичког контакта два или више језика под одређеним друштвено-историјским условима и пројектује моделе који те механизме остварују (Ајдуковић 2004: 78).

Контактолошка истраживања примарно су усмерена на: анализу екстралингвистичких услова језичког утицаја; идентификацију доминантног језика у контакту; идентификацију језика посредника; анализу примарне, секундарне и терцијарне адаптације.

Лингвистичку контактологију интересује корелација која постоји између одређене контактне ситуације и језичке јединице која се у њој остварује; на сваком језичком нивоу спој између контактне ситуације и одговарајуће језичке јединице доводи до образовања различитих врста контактема.

Појам "контактема" Контактема је активирани и/или пресликани елеменат доминантног језика даваоца у језику примаоцу на одређеном језичком нивоу (Ајдуковић 2004).

Типови контактема Контактофонема (agitka =[a],[g],[и],[т],[к],[a]) Прозодијска контактема (aparatčik) Дистрибутивна контактема (Kremlj) Контактографема (агитка) Творбена контактема (agit-ка) Контактоморфема (agitka) Контактограмема (agitka, ž.r.) Контактостилема (agitka, razg.) Контактосинтаксема (oduševiti koga) Контактосема (agitka: pesma, članak ili sl. kojima je cilj agitacija) Контактофразема (човек у футроли)

Контактолошка истраживања у будућности – наноконтактологија Експанзија нанотехнологија и нанонаука. Појава молекуларних машина. Постоје предвиђања да ће се до год. човек програмирати да живи заувек. Tелекомуникациони системи ће бити уграђени у тело. Читање неће бити потребно. Пренос мисли преко рачунара. Интернет ће представљати јединствену свест. Постојаће директна веза једног мозга са другим. Говор ће бити непотребан. Користићемо виртуелну стварност. Кључно питање: Шта је све подложно језичком утицају и контактолошком моделирању?

2. Статус контактологије као предмета А) Универзитет у Загребу (Хрватска): Контактна лингвистика Теме: Контактна лингвистика лингвистичка дисциплина. Контактна лингвистика и друга подручја за истраживање језичких додира. Социолингвистички аспект језичког позајмљивања. Језички додири у урбаним и руралним срединама. Језички додири у вишејезичним заједницама. Језички додири унутар Европске уније. Језички додири у односу на националне мањине. Језички конфликти као последица специфичних социолингвистичких ситуација.

Теме: Четрдесет година контактне лингвистике. Мултилингвизам. Контакт и конфликт. Анализа новог мултилингвизма (интернационализам, неолиберализам, глобализација, образовање, редукција моћи националних држава и др.). Перспективе и будуће стратегије управљањем лингвистичким диверзитетом. Б) Универзитет у Задру (Хрватска): Контактна лингвистика

В) Универзитет у Тузли (БиХ): Језици у контакту Теме: Историјски преглед проучавања међујезичких додира. Основе теорије језика у контакту. Босански у контакту: врсте и резултати контаката са немачким, енглеским, француским и оријенталним језицима. Језички додири и језичко позајмљивање. Разлози, начини и путеви позајмљивања. Адаптација позајмљеница. Статус позајмљеница у босанском језику и у босанском стандардном језику. Врсте позајмљивања и позајмљеница.

Универзитет у Софији (Бугарска): Проблеми билингвизма и језичких контаката Теме: Језичка ситуација. Монолингвизам. Диглосија. Билингвизам. Полилингвизам. Типови билингвизма. Билингвизам и језички контакти. Типови језичких контаката. Резултати језичких контаката. Интерференција на сваком језичком нивоу. Конвергенција. Питање позајмљивања.

Универзитет у Београду (Србија): Социолингвистика Теме из контактологије: Мултилингвизам. Језички контакти и језичке промене (прекључивање кодова, замена и смрт језика, језичка еволуција, пиџини и креоли).

Проучавање језичких утицаја у Србији има дугу традицију турцизми (нпр. С. Петровић) англицизми (нпр. Т. Прћић) романизми (нпр. М. Петровић, И. Клајн) хунгаризми (нпр. Е. Андрић) русизми (нпр. Б. Терзић, Ј. Ајдуковић) славенизми (нпр. С. Стијовић) општа питања позајмљивања (М. Пешикан, А. Пецо, И. Клајн, Ј. Ајдуковић) пребацивање кодова (Б. Чубровић)

3. Резултати наших контактолошких истраживања у периоду од до "Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник", Београд, 1997.

Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама, Београд, 2004.

Контактолошки речник адаптације русизама у осам словенских језика, Београд, 2004.

Пример речничког чланка KР БАЛАЛАЈКА в /балàл ā јка/, Ф2/3, І, им.-ж., М0, ТМР1, С1Н2м, ЛСА1, А1 (РМС); С1Н2м+С2Фр (ЛСРИ99; СЛСР73) балалайка І, им.-ж.-м./ж. (БТС56) оп: рус., муз. (РМС132); (БТС56: 1. ж. 2. м./ж.); [слог: 3/2; знач.: 2/1] ¤ руска народна тамбура троугластог облика са три жице (РМС132). © #2: о болтливом, никчёмном человеке (БТС56). ¤ руски народни инструмент, сличан гитари, са троугластом кутијом, дугим вратом и три жице у које се удара прстима (ЛСРИ99). © С1Н2м (#2: о болтливом, никчёмном человеке) + С2Фр (* сличан гитари) (БТС56). ¤ руска народна тамбура са три или више жица (СЛСР73). 21 © С1Н2м (о болтливом, никчёмном человеке) + С2Фр (* или више жица) (СЛСР73).

На чему тренутно радимо? Пројекат (Филолошки факултет у Београду): Језички кодови у контакту: руски утицај Контактолошки енциклопедијски и библиографски речник Контактолошки речник адаптације контактофразема

Лингвистичка контактологија на сајту Балканская русистика