Тошкент Тукимачилик ва Енгил Саноат Институти Фалсафа Кафедраси доценти A.НАСРИДДИНОВ.

Презентация:



Advertisements
Похожие презентации
Тошкент Тукимачилик ва Енгил Саноат Институти Фалсафа Кафедраси доценти A.НАСРИДДИНОВ.
Advertisements

Узбекистон Республикаси Олий ва Урта Махсус Таълим Вазирлиги Тошкент Тукимачилик ва Енгил Саноат Институти Фалсафа фанидан Муаллиф: Рахимова Т.А.
Транксрипт:

Тошкент Тукимачилик ва Енгил Саноат Институти Фалсафа Кафедраси доценти A.НАСРИДДИНОВ

REJA: 1.ODAM, INSON, INDIVID VA SHAXS TUSHINCHALARI. 2.INSONNING TABIATI VA MAHIYATI. INSON MAVJUDLIGI: JISM VA RUH, MANAVIYAT UYGUNLIGI. 3.INSON BORLIGI: TABIIY JONZOT, BIOLOGIK ZOT, IJTIMOIY VUJUD. INSONNING MANAVIY- RUHIY OLAMI. 4.MAQSAD VA MANFAATLAR INSON BORLIGINING TAMOILLARI SIFATIDA. INSON MANFAATLARI, UNING MODDIY VA MANAVIY EHTIYOJI.

1.ODAM, INSON, INDIVID VA SHAXS TUSHINCHALARI.

Одам ва жамиятнинг пайдо булиши бир яхлит жараённинг икки томонидир. Бу жараённи ифодалаш учун фанда "антропосоциогенез" атамаси кабул килинган. Табиий ва ижтимоий фанларда шу жараён кандай кечганини тула тушунтириб бера оладиган назария хозирча йук, аммо бир катор фаразлар мавжуд

Бу фаразларнинг энг мукаммалларидан бири Ф. Энгильс томонидан яратилган булиб, у "Маймуннинг одамга айланиши жараёнида мехнатнинг роли" асарида баён килинган. Бу фараз хакикатга канчалик мослигини полеонтология, антропология, ахреология, чатиштирма анатомия ва чатиштирма физиология фанларида утказилган катор тадкикотлар тасдикламокда.

Фалсафа фани инсоннинг ички маънавий дунёси, унинг кизикишлари, эътикоди, тушунчалари минг йиллар мобайнида шаклланади, онгда мустахкамланиб боради, деб курсатади. Шунга кура сиёсий, иктисодий, ижтимоий муносабатлардаги туб узгаришларнинг махсули булган инсон онгидаги узгаришлар бир мунча мураккаброк булиб маълум вакт ичида юз беради. Объектив оламда содир булган ёки булаётган ходисалар, уларнинг умумлашмалари асосида инсон тушунчалари, онги, фикри шаклланади.

INSON BORLIGI: TABIIY JONZOT, BIOLOGIK ZOT, IJTIMOIY VUJUD. INSONNING MANAVIY- RUHIY

Куръонда, биз инсон зотини мукаррам килиб яратдик ва ер юзида пок нарсалардан ризклантирдик,ерда,сувда юрадиган килиб, вактларини яратиб бердик ва узимиз хам килган купгина нарсаларимиздан афзал килиб куйдик, деган оят бор.Шу оятга биноан оллохнинг бутун оламни яратишдан максади инсон булиб,у хамма мавжудот ичида тенги йукдир,энг афзалидир.

O'rta asr falsafasi asosan dmiy falsafa o'laroq, insonni unda ikki negiz: ohy (ruh) va past (tan) bir-biri bilan uzluksiz kurash olib boravchi mavjudot sifatida qaradi. O'rta asr Yevropa diniy falsafasining "otasi" AvreliyAvgustin Avliyo insonning mohiyatini aynan rah va faqat u tashkil etadi, deb hisobladi. O'rta asr sxolastikasi vakillari (Buyuk Albert, Anselm Kenterberiyskiy) nuqtayi nazariga ko'ra, insonning asosiy vazifasi o'z mohiyatini anglash emas, balki yanada yuqori - ilohiy mohiyatga qo'shilishga intilishdir, O'z o'zidan ayonki, inson ruhi boqiydir va inson yerdagi butun hayoti davomida faqat uni qutqarish to'g'risida o'ylashi kerak.

1. Inson ko'p fanlar tomonidan nima sifatida qaraladi A) predmet B) vujud S)tana 2. Neandertallarga oid eng muhim topilmalar qasi davlatlarda qolga kiritilgan A) O'zbekistonda va janubiy Afrikada B) O'zbekistond, Grmaniya, Eron va Falastinda S) O'zbekistond, janubiy Afrikada, shimoli Amerika va Misrda 3. Faylasuf va olim Lyuchilio Vaninl nechanchi yilda odam va maymunning qarindoshligt haqidagi g'oyani ilgari surdi. A)1610 yilda B)1611 yilda S)1612 yilda million yil ilgari qoldirilgan Insonning eng qadimgi davrdagi izi qachon topilgan A) XX asr yillarida B) XX asr yillarida S) XX asr yillarida

Etiboringiz uchun raxmat