OZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA ORTA MAXSUS TALIM VAZIRLIGI TOSHKENT TOQIMACHILIK VA YENGIL SANOAT INSTITUTI FALSAFA KAFEDRASI TOSHKENT 2010.

Презентация:



Advertisements
Похожие презентации
Ozbekiston Respublikasi Oliy va Orta Maxsus Talim Vazirligi Toshkent Moliya Instituti Magistratura Bolimi Axborot Texnologiyalari kafedrasi LABORATORIYA.
Advertisements

Ozbekiston Respublikasi. Ozbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi qabul qilinishi.
MAVZU: OZBEKISTONNING ARAB DAVLATLARI BILAN ALOQASI.
NAVOIY VILOYATI XALQ TALIMI BOSHQARMASI KARMANA TUMAN XALQ TALIMI MUASSASALARI FAOLIYATINI METODIK TAMINLASH VA TASHKIL ETISH BOLIMIGA QARASHLI 1-UMUMIY.
KELAJAK OVOZI – OZBEKISTON RESPUBLIKASI ADLIYA VAZIRLIGI TOSHKENT YURIDIK KOLLEJI KELAJAK OVOZI – 2007 KORIK TANLOVI AXBOROT VA KOMMUNIKASIYA TEXNOLOGIYALARI.
OZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA ORTA MAXSUS TALIM VAZIRLIGI TOSHKENT TOQIMACHILIK VA YENGIL SANOAT INSTITUTI FALSAFA KAFEDRASI TOSHKENT 2010.
ALISHER NAVOIY NOMIDAGI SAMARQAND DAVLAT UNIVERSITETI FIZIKA FAKULTETI FIZIKA YONALISHI BITIRUVCHISI YARIMOTKAZGICHLAR FIZIKASIDAN GLOSSARI YARATISH mavzusidagi.
Ozbekiston Respublikasi Oliy va orta maxsus talim vazirligi TDTU qoshidahi Kompyuter texnologiyalari akademik litseyi 312-guruh oquvchisi Qochqorov Otkirning.
Mustaqillik - huquq demakdir Bajardi: Yodgorov Husan.
OZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA ORTA MAXSUS TALIM VAZIRLIGI MIRZO ULUGBEK NOMIDAGI OZBEKISTON MILLIY UNIVERSITETI OZBEK FILOLOGIYASI FAKULTETI Bajardi:
Транксрипт:

OZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA ORTA MAXSUS TALIM VAZIRLIGI TOSHKENT TOQIMACHILIK VA YENGIL SANOAT INSTITUTI FALSAFA KAFEDRASI TOSHKENT 2010

МУАЛЛИФ: A.NASRIDDINOV

Bizning shior…

Мавзу Фалсафий категориялар

Режа 1. Олам мавж уд лиги ва узаро алокадорликнинг хсусий ва умумий жихатлари айр и лик хусусийлик ва умумийлик бутун ва кисим категориялари. 2. Бутун ва айрим системалар структура элэмент ва олам т у зилиш сифатида. 3. Тараккиётнинг у збек модели алохидалик ва умумийлик диалектикаси. 4. Мохият ва ходиса категориялари уларнинг табиат ва жамиятда номоён булиши.

Фалсафанингасосийкатегориялари Шакл ва мазмун Структура система элэмэнт Имконият ва вокейлик Заррият ва тасодиф Сабаб ва окибат Алохидалик, умумийлик яккалик

Категория бу…. «Категория» сузи юнонча булиб, лугавий маъноси «гувох», «таъриф», «ифодаловчи» демакдир. Фалсафий категориялар- объектив мавжудликдаги нарса ва ходисаларнинг умумий, мухим томонларини, хусусиятлари ва муносабатларини акс эттирувчи тушунчадир.

Фалсафа тарихида категория Фалсафа тарихида категориялар масаласи Арасту томонидан батафсилрок ишлаб чикилган. У узининг «Метафизика», «Катеaгориялар» номли асарларида мохият ва ходиса, микдор ва сифат сабабият, зарурият ва тасодиф, бутун ва булак каби тушунчаларнинг мохияти ва фалсафий ахамиятини тавсифлаб берган.

Умумийлик –деганда объектив реалликнинг барча ёки бир канча нарса ёки ходисалардаги объектив мавжуд булган томонлар, хоссалар ва белгиларнинг мажмуи, улар уртасидаги алока ва муносабатларнинг ухшашлиги тушунилади. Умумийлик бу….

Хусусийлик бу… Хусусийлик – шундай нарса ёки ходисалар гурухидирки, улар маълум маънода умумий булсада, лекин ундан хам умумийрок булган бошка бир гурухга киради ва бу гурухда у алохидалик ёки яккаликдир, бутуннинг кисмидир.

Мохият бу... Мохият – ходисанинг ичида яширинган оламнинг турли- туман ходисаларида юз берадиган чукур нисбий баркарор алокаларни ифодалайдиган вокейликнинг ички томонидир.

ХОДИСА БУ... Ходиса – эса мохиятнинг у ёки бу холда учра тилишини ифодаловчи вокейликнинг узгарувчан, харакат хусусиятларига, белгиларига бой булган томонидар.

Зарурият ва тасодиф… категориялари кишиларнинг оламдаги нарса ва ходисаларига хос булган сабаб-окибат богланишлари хакидаги тасаввурлари янада чукурлашиши натижасида шаклланади.

Зарурият бу… нарса, ходиса жараёнларнинг тараккиёти билан аникланадиган, ички мухим богланишлар оркали конуний келиб чикадиган ва шунинг учун юз бериши мукаррор булган ходисадир.

Имконият… хали амалга ошмаган лекин юзага чикиши мумкин булиб вокейликка айлана оладиган ходисадир. Бундан куринадики, имкониятнинг вокейликка айланишини ривожланиш жараёни ифодалайди.

Реал имконият… барча зарур шарт-шароит мавжуд булган имкониятдир.

Элемент… таркибий кисм– бу узаро алокада буладиган бир бутун тизимни ташкил этувчи нарса ва ходисаларнинг таркибий кисми.

Тузилиш эса… бутунни ташкил килган элементларнинг богланиш усули, конуни, бутун доирасидаги муносабатлар тизимидар.

Табиат конуни

Сабаб деб… муайян шарт – шароитларда бошка бир нарса, ходиса юзага келтирган ёки узгартирган нарса ёки харакат таъсирига айтилади.

Окибат … амалининг натижасидир.

Айният тушунчаси

Test savollari… 1.Kategoriya sozining manosi Izohlash, tushuntirish, munosabatmi? a) Ha b) Yoq 2.Kategoriyalar asarining muallifi Sukrotmi? a) Ha b) Yoq 3.Sistema – grekcha soz bolib: Butunlik, yaxlitlik, birikma degan manoni anglatadimi? a) Ha b) Yoq

4.Falsafa tarixida kategoriyani birinchi bolib kim ilmiy tariflagan? a) Kant(a) b) Xegel(b) c) Arestotel(c) d) Beruniy(d) 5.Ozingni bilsang olamni bilasan- degan edi…. a) Arestotel(a) b) Ibn Sino(b) c) Sukrot(c) d) Beruniy(d) 6.Dialektika nima? a) Dunyoni aqliy, nazariy organuvchi talimot(a) b) Taraqqiyot togrisidagi talimot(b) c) Falsafaning asosiy qismlaridan biri(c) d) B va C javoblar togri(d)

И.Каримов «Озод ва обод Ватан, эркин ва фаровон ҳаёт-пировард мақсадимиз» Т., 2000 й. И.Каримов «Миллий истиқлол мафкураси- халқ эътиқоди ва буюк келажакка ишончдир». Т., 2000 й. И.Каримов Ватан равнақи учун ҳар биримиз масъулмиз. Т.,Ўзбекистон й. И.А.Каримов Ўзбекистон ХХI аср интилмоқда Т.,Ўзбекистон КУТУБХОНАДА БОР АДАБИЁТЛАР тртр АвторКитоб номиЧиқ. йил и ха ж ми Сон и Та ла ба со ни эхт иё ж 1.1. Туленбаев Ж Фалсафа (д) Рахимов ИФалсафа (қ) Тўйчиев БФалсафа (мм) Скирбекк Г. Фалсафа тарихи Тўйчиев БФалсафа асослари Назаров Қ.Ғарб фалсафаси Ахмедова М Фалсафа (қ) (лотин) Чориев А.Инсон фалсафаси (лотин) Шермухам медова Н Гносеоло Гия (рус) Саифназар ов И. Фан фалсафаси масалалари Иззетова ИФилосовские Проблемы науки