Das mazedonische doppelte Objekt und seine Entsprechungen im BKS und Russischen Institut für Slawistik SE : B/K/S im Vergleich mit dem Mazedonischen und Russischen Branko Tošović Referentin: Jelena Tešić Datum: 22. Mai 2013 Udvojen objekat u Makedonskom i odgovarajući oblici u B/K/S-u i Ruskom

2 Lične (personalne) zamjenice (B/K/S) Zamjenice mijenjaju imenske riječi. Zamjenice su promjenjiva vrsta riječi. Lične zamjenice ja, ti i on imaju singular i plural. Zamjenice ja i ti služe za sva tri roda a zamjenica on se razlikuje po rodu. Oblici ličnih zamjenica mogu biti naglašeni (akcentivani) ili nenaglašeni (neakcentovani).

3 Akcentovani i neakcentovani oblici Akcentovani oblici se uzimaju: kad je na zamjenici sila govora. Ako vama ne kaže neće nikome. sa prijedlozima: k, iz, od, pred, s, bez itd. iza veznika a, i Osim tih slučajeva upotrebljavaju se kraći oblici.

4 BrojLiceNom.Gen.Dat.Akuz.Vok.Lok.Instr. Jednina1.jamene/ me meni/ mi mene/ me -menimnom/ mnome 2.titebe/ te tebi/ titebe/ te -tebitobom 3.3. monnjega/ ga njemu/ mu njega/ ga/ nj -njemu/ njem njim/ njime žonanje/ jenjoj/ jojnju/ ju/ je -njojnjom/ njome sononjega/ ga njemu/ mu njega/ ga/ nj -njemu/ njem njim/ njime

5 Množina1.1. minas/ nas nama/ nam nas/ nas -nama 2.2. vivas/ vas vama/ vam vas/ vas -vama 3.3. oninjih/ ihnjima/ im njih/ ih-njima onenjih/ ihnjima/ im njih/ ih-njima onanjih/ ihnjima/ im njih/ ih-njima

6 Lične zamjenice (Ruski) - Личные местоимения ЧислоЛицоИм.Род.Дат.Вин.Тв.Пред. Единст. число 1.яменя́мнеменя́мной/ мно́ю обо мне 2.тытебя́тебетебя́тобой/ тобо́ю о тебе́ 3.3. монего́/ него́ ему́/ нему́ его́им/ нимо нём жонаеё/ неёей/ нейеё/ неёей/е́ю/ ней/не́ю о ней соноего́/ него́ ему́/ нему́ его́/ него́ им/ нимо нём Множ. число 1.мынаснамнасна́мио нас 2.вывасвамвасва́мио вас 3.ониих/ нихимих/ нихи́ми/ ни́мио них

7 Lične zamjenice (Makedonski) – лични заменки БројЛицеНом./ Вок.Ген./ Акуз.ДативИнструм.Локатив Једнина1.јасмене/ мемене/ мисо менево мене 2.титебе/ тетебе/ ти со тебево тебе 3.мтојнего/ гонему/ мусо негово него жтаанеа/ јанејзе/ со неаво неа стоанего/ гонему/ мусо негово него Множина1.ниенас/ нèнам/ нисо насво нас 2.виевас/ вевам/ висо васво вас 3.тиенив/ гиним/ имсо нивво нив

8 Udvojen objekat – удвоен предмет Лични заменки ПодметДиректен предметИндиректен предмет Еднина јасмене/ мемене/ ми титебе/ тетебе/ ти тојнего/ гонему/ му таанеа/ јанејзе/ тоанего/ гонему/ му Множина ниенас/ нèнам/ ни виевас/ вевам/ ви тиенив/ гиним/ им

9 Udvojen objekat Lične su zamjenice (i povratna zamjenica) zadržale posebne oblike za dativ i akuzativ (koriste se u sklopu sa prijedlozima [prepozicijama] i za druge padeže). Postoje duge i kratke forme zamjenica.

10 Dugi i kratki oblik zamjenice Duga forma se koristi: posle prijedloga Лилијана, со тебе зборувам. u eliptičnim rečenicama Кого го бараш? –Тебе! u kombinaciji sa kratkim oblikom (udvojeni objekat).

11 Udvojen objekat Udvojavanje objeta je spcifičnost makedonskog jezika. Primjeri: Го поздравам пофесорот. – Njega pozdravljam, profesora. (Ihn begrüße ich, den Professor.) Му благодарам на колегата. – Zahvaljujem se njemu, kolegi. (Ich danke ihm, dem Kollegen.)

12 Udvojen objekat Udvojen objekat se pojavljuje kada je zamjenica u rečenici naglašena. Го барам него. – Njega tražim. Ја гледам неа. – Nju gledam. Мене ништо не ми кажа. – Meni ništa nije rekao. (Ako se ne naglašava, koristi se samo kratka forma.)

13 Udvojen Objekat Objekat u akuzativu se udvaja kada se radi o imenskoj sintagmi koja je opredijeljna ili kada je ime u pitanju. Го гледам човекот. Ја гледам жената. U suprotnom se ne koristi. Гледам човек надвор. – Gledam (jednog) čovjeka napolju.

14 Udvojen objekat Objekat u dativu se uvijek udvaja. Му давам на човекот. – Му давам на (еден) човек. Не му реков ништа на Иван(а).

15 Redoslijed riječi Kratka forma zamjenice stoji uvijek ispred glagola (osim kod imperativa i gerundiuma). Negacije не, čestica дали, upitne zamjenice (i sl.) nalaze se uvijek ispred. Ako imamo dvije kratke forme stoji dativ ispred akuzativa.

16 Udvojen objekat U B/K/S-u: u dijalektima (npr. u čakavski)

17 Literatura Bojić, Vera; Oschlies, Wolf (1984): Lehrbuch der mazedonischen Sprache. München: Sagner (Slavistische Beiträge, 175). Bošnjaković, Žarko (1986): Makedonski jezik. Čitanka, rečnik, gramatika. Novi Sad: Filozofski fak. Kirschbaum, Ernst-Georg (2001): Grammatik der russischen Sprache. 1. Aufl. Berlin: Volk-und-Wissen-Verl. Maretić, T. (1963): Gramatika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. 3. Aufl. Zagreb: Matica Hrvatska.

18 Literatura Silić, Josip; Pranjković, Ivo (2005): Gramatika hrvatskoga jezika. Za gimnazije i visoka učilišta ; [sintaksa, morfologija, fonologija]. Zagreb: Školska Knjiga. Stevanović 1950: Стевановић, Михаило. Ђаковачки говор. In: Српски дијалекτолошки зборник. Књига ХI. S. 1–152.