Dr Jovan Ajduković (Beograd) TRANSSEMANTIZACIJA U KONTAKTOLOŠKIM REČNICIMA Prezentacija je pripremljena za 6. hrvatski slavistički kongres (u zvaničnom.

Презентация:



Advertisements
Похожие презентации
Урок повторения по теме: «Сила». Задание 1 Задание 2.
Advertisements

1. Определить последовательность проезда перекрестка
Устав профессионального союза работников народного образования и науки РФ Изменения и дополнения внесены VI Съездом Профсоюза 31 марта 2010 г.

Разработал: Учитель химии, биологии высшей квалификационной категории Баженов Алексей Анатольевич.
Масштаб 1 : 5000 Приложение 1 к решению Совета депутатов города Новосибирска от _____________ ______.
Школьная форма Презентация для родительского собрания.
Ребусы Свириденковой Лизы Ученицы 6 класса «А». 10.
дней и ночей 27 миллионов жизней советских людей 3.
Рисуем параллелепипед Известно, что параллельная проекция тетраэдра, без учета пунктирных линий, однозначно определяется заданием проекций его вершин (рис.

1 Знаток математики Тренажер Таблица умножения 2 класс Школа 21 века ®м®м.
Типовые расчёты Растворы
КОНЦЕПЦИЯ РАЗВИТИЯ ЗДРАВООХРАНЕНИЯ РФ ДО 2020 ГОДА РОССИЯ 2009.
Народ Человек, его права и свободы Признание, соблюдение и защита прав и свобод Многонациональный народ Демократия Федерация Республика Законодательная,
Отделение ПФР по Тамбовской области Проведение кампании по повышению пенсионной грамотности молодежи в Тамбовской области в 2011 году 8 февраля 2012 г.


Департамент экономического развития Ханты-Мансийского автономного округа - Югры 1.
Математическая С М Е К А Л К А озаика емь раз примерь, один раз отрежь динство урьёзные задачи рифметика огика вадрат и куб налогия.
Транксрипт:

Dr Jovan Ajduković (Beograd) TRANSSEMANTIZACIJA U KONTAKTOLOŠKIM REČNICIMA Prezentacija je pripremljena za 6. hrvatski slavistički kongres (u zvaničnom programu) Vinkovci,

2. Sadržaj prezentacije 1)Osnovni pojmovi u ovom radu 2) Tipologija transsemantizacije u kontaktološkoj leksikografiji (R. Filipović, J. Ajduković) 3) Izvori i gradja za ovo istraživanje 4) Istraživačke metode 5) Metajezik formalnog opisa transsemantizacije 6) Nova tipologija transsemantizacije i primeri

3. Osnovni pojmovi u ovom radu Kontaktološki rečnik adaptacije kontaktoleksema je: - rečnik u kome su pomoću formalnih zapisa prikazane različite strategije adaptacije kontaktoleksema; Specifičnim metajezikom, na primer, opisane su promene u semantičkoj ekstenziji kontaktoleksema.

Influencija je: - ekstralingvistički i lingvistički uticaj dominantnog jezika u kontaktu; Influencija može biti statička (u rečnicima) i varijabilna (kontekstualna).

Transsemantizacija je: - proces semantičke adaptacije kontaktoleksema; - postupak prostog dekomponovanja semantičkog sadržaja leksikografskih definicija kontaktoleksema (Ajduković 2004; 2012)

Formalni zapis je: - specifični kontaktološki metajezik; - niz uslovnih oznaka za odredjeni tip ili podtip transsemantizacije, odnosno promenu u semantičkoj ekstenziji; - segment formule transsemantizacije u KRSJ.

4. Teorija semantičke adaptacije R. Filipovića R. Filipović u Filipović 1986; 1990 analizira dvostepenu (primarnu i sekundarnu) semantičku adaptaciju pozajmljenica kojom su obuhvaćeni različiti tipovi semantičkih promena. Naročito ga interesuju promene u semantičkoj ekstenziji: (1) nulta semantička ekstenzija (zadržavanje jednog ili više značenja modela) i (2) suženje (odn. smanjenje) značenja po broju i u polju kao opšte tendencije u primarnoj adaptaciji, te (3) proširenje značenja po broju i u polju u sekundarnoj adaptaciji.

R. Filipović u Filipović 1986: 153 razlikuje 2 kontaktološke pojave: (1) adaptaciju značenja modela na pozajmljenici i (2) semantičko pozajmljivanje na neku već postojeću domaću reč. Pojam jezičko pozajmljivanjeobuhvata samo analizu adaptacije modela, dok druga pojava nema veze sa pozajmljenicama. Svoju teoriju izgradjuje na materijalu pozajmljenica i njihovih modela ( teorija transfera).

R. Filipović i A. Menac u Filipović, Menac 2005 ne analiziraju semantičko pozajmljivanje, odn. transfer značenja. Autori razlikuju nultu, primarnu i sekundarnu adaptaciju i zadržavaju podelu iz U prvom teorijskom delu knjige upotrebljavaju termin transsemantizacija (Filipović, Menac 2005: 12).

5. Tipologija transsemantizacije J. Ajdukovića U monografiji Ajduković 1997: izdvojili smo nultu (So), delimičnu i slobodnu (S#) transsemantizaciju, odnosno 16 transsemantizacija srpskih rusizama. U okviru delimične razlikujemo jednočlane S1n, S1f, S2n, S2f, dvočlane S1n+S1f, S1n+S2n, S1n+S2f, S1f+S2n, S1f+S2f, S2n+S2f i tročlane S1n+S1f+S2n, S1n+S1f+S2f, S1n+S2n+S2f, S1f+S2n+S2f transsemantizacije.

U monografiji Ajduković 2004: govorimo o 28 transsemantizacija rusizama u osam slovenskih jezika. Novinu predstavljaju novi metajezik opisa i novi podtipovi delimične transsemantizacije (S1Fr, S1Fm+S1Fr, S1Nm+S1Fr, S1Fr+S2Nm, S1Fr+S2Fr, S1Nm+S1Fm+S1Fr, S1Nm+S1Fr+S2Nr, S1Nm+S1Fr+S2Fr, S1Fm+S1Fr+S2Fr, S1Fm+S1Fr+S2N2r, S1Nm+S1Fm+S2Nr+S2Fr, S1Nm+S1Fm+S2Nr+S2Fr).

U knjizi Ajduković 2012: razlikujemo 30 transsemantizacija rusizama u osam slovenskih jezika. Novinu predstavljaju 2 podtipa delimične transsemantizacije (S1Nm+S1Fm+S1Fr+S2Fr, S1Nm+S1Fm+S1Fr+S2Nr). Novi izvori i jezički korpus, kao i različite kombinacije uparenih izvora najčešće uslovljavaju povećanje broja podtipova S. Povećanje i gubitak S predstavljaju inovacije u teoriji. Metajezik kontaktološkog opisa transsemantizacije stalno usavršavamo.

6. Kontaktoleksema (J. Ajduković) U KRSJ smo predstavili transsemantizaciju kontaktoleksema kao leksičkih kontaktema. Ovaj termin pripada terminologiji teorije aktivacije i preslikavanja (Ajduković 2004; 2012 i dr.). Prema Ajduković 2004; 2012 i dr. kontaktema je svaki kontaktološki obeleženi element jezika primaoca iza koga stoji kontaktološki kognitivni smisao, neko znanje i informacija. Kontaktoleksema ne nastaje u procesu transfera elemenata, već aktivacijom odgovarajućih kontaktema, odnosno aktivacijom latentnih mesta i popunjavanjem praznih mesta pod uticajem dominantnog jezika u kontaktu.

Drugim rečima, kontaktoleksema može biti pozajmljenica (prema terminologiji R. Filipovića i dr.), ali i domaća reč koja nosi kvant struktuiranog znanja o uticaju dominantnog jezika u kontaktu. Kontaktoleksema može da generiše influenciju u različitim markiranim kontekstima. Kontaktolekseme su replike sa varijabilnom influencijom. Kontaktoleksema u inoslovensko-ruskom kontaktu prolazi kroz sve adaptacijske procese (transgrafematizaciju, transfonemizaciju, transmorfemizaciju, transsemantizaciju i dr.).

7. Izvori u ovom istraživanju 1) kontaktološki rečnici adaptacije rusizama ili kontaktoleksema pod ruskim uticajem u osam slovenskih jezika (Ajduković 2004; 2010; 2011; 2012; 2014 el. izvor); 2) deskriptivni rečnici pojedinih slovenskih jezika.

8. Jezička gradja Ruski modeli Srpske kontaktolekseme Hrvatske kontaktolekseme Bugarske kontaktolekseme Makedonske kontaktolekseme Slovenačke kontaktolekseme Slovačke kontaktolekseme Češke kontaktolekseme Poljske kontaktolekseme Napomena: Gradja je prikupljena metodom slobodnog uzorka. Statistika nije predmet ovog istraživanja.

9. Istraživačke metode Deskriptivni leksikograf služi se, prema semasiološkoj terminologiji koja se sreće u priručniku Sternin 2013 (И.А. Стернин, Методы описания семантики слова, Ярославль, 2013), metodom refleksivne analize semnog sastava u definisanju značenja reči, odn. logičkom refleksijom, jezičkim osećanjem i kognitivnim iskustvom. Prema spomenutom izvoru razlikuju se (1) metode dobijanja jezičkog materijala za semni opis, (2) metode semne interpretacije jezičkog materijala i formulacije sema i (3) metode verifikacije semne deskripcije značenja (Sternin 2013). Kompilacija rečničkih definicija iz više izvora je jedna od procedura metode uopštavanja rečničkih definicija.

Naš formalni zapis transsemantizacije dobijamo analizom leksikografskih definicija, prostim dekomponovanjem semantičkog sadržaja i metodom kontaktološke formalizacije. Tripartitnoj analizi transsemantizacije ne podvrgavamo kompiliranu definiciju značenja, već analizu radimo za upareni leksikografski izvor modela i replike. U kontaktologiji se od metoda u Sternin 2013 često koriste metod semne interpretacije dobijenih rezultata i metod obrnutog prevoda kada je reč o verifikaciji semne deskripcije značenja.

10. Upareni leksikografski izvor Upareni leksikografski izvor su leksikografski izvor modela i leksikografski izvor replike. Formalni zapis transsemantizacije se odnosi na definiciju značenja uparenog leksikografskog izvora. Formalni opis transsemantizacije u KRSJ se ne radi za sve kombinacije leksikografskih izvora. Rečnička definicija modela jednog leksikografskog izvora može se porediti sa rečničkim definicijama replike u nekoliko leksikografskih izvora. Deskriptivni opis semantičkih promena dajemo u citatnom obliku (u KRSJ dolazi posle oznake ©).

11. Primer uparene rečničke definicije modela i replike Ruski model (МАС): БАРАБАН 1. Ударный музыкальный инструмент в виде полого цилиндра, оба основания которого обтянуты кожей. 2. Деталь различных машин и механизмов в виде цилиндра, обычно полого. 3. Цилиндрическая или многогранная верхняя часть здания, поддерживающая купол. Bugarska replika (РБАН): БАРАБАН 1. Ударен музикален инструмент, във форма на цилиндър и с опъната от две тему страны кожа. 2. Цилиндрична част в разны машины и механизмы.

Uobičajena je praksa da deskriptivni leksikograf konsultuje rečnike modela prilikom definisanja značenja kontaktolekseme. Sličnost leksikografskih rešenja u definisanju značenja predstavlja ekstralingvističku informaciju o influenciji.

12. Rečničke definicije značenja U literaturi se obično navode sledeće osnovne karakteristike rečničkih definicija (npr. Sternin 2013): - rečničke definicije značenja se ne generišu prema semnom principu (u opisu značenja koriste se i sinonimi; često se gomilaju istoznačne reči); - definicije nisu pouzdan izvor za eksplikaciju sema; - definicije zahtevaju semnu interpretaciju; - različiti rečnici ne sadrže uvek iste seme;

- u rečnicima su prisutne pre svega centralne seme; - u nekim definicijama nedostaju periferne seme, kao i konotativne i funkcionalne seme; - definicije predstavljaju polazni materijal za semnu analizu; - istraživač treba da kompilira različite definicije značenja u jednu.

13. Metod kontaktološke formalizacije S Kontaktološka formalizacija transsemantizacije je metod formalnog opisa rečničke definicije kontaktolekseme i njenog modela s ciljem da se dobije formalni prikaz kontaktoloških promena kroz koje prolazi kontaktoleksema na semantičkom nivou pod uticajem dominantnog jezika davaoca. Dobijen formalni zapis može (a i ne mora) biti dodatno interpretiran.

U kontaktološkim formalnim zapisima predstavljene su sememe i seme modela i replike, odnosno njihova značenja i nijanse značenja. Formalni zapisi nalaze svoju praktičnu primenu, izmedju ostalog, u kontaktološkoj lingvogeografiji, u izradi kontaktoloških karata.

14. Prosta dekompozicija semantičkog sadržaja PDSK je kontrastivno-komponentni leksikografski postupak koji prethodi kontaktološkoj formalizaciji transsemantizacije. Semema modela i replike (= rečničko značenje, primarno ili sekundarno) dekomponuje se na S0 integralne dekompozite (= identičnu sememu modela i replike ili semu modela, odn. kontaktosememu i kontaktosemu) i diferencijalne potencijalne dekompozite modela S1Nm (= sememu ili značenje u rečniku pod odredjenim brojem) i S1Fm (= semu ili nijansu značenja), kao i na diferencijalne periferne dekompozite replike S2Nr, S# (sememe), S2Fr i S1Fr (seme).

Diferencijalni potencijalni dekompoziti modela mogu biti aktivirani i/ili preslikani u situaciji jezičkog kontakta. Periferni dekompoziti su semantičke inovacije replike. Prosta dekompozicija semantičkog sadržaja (PDSK) modela i replike ne vrši se isključivo prema semnom principu. Ne radi se o metodi za eksplikaciju kontaktosema. Kontaktoseme se mogu izdvajiti, na primer, komponentnom (komponencijalnom) metodom. Kao što je poznato, rečničke definicije se ne sastavljaju prema semnom principu. Ovim postupkom obuhvaćena su dominantna semantička obeležja karakteristična za konkretan jezički kontakt. N.B. U nekom drugom istraživanju može se sresti i drugačija terminologija.

15. Transsemantizacija u Medjuslovenskom kontaktološkom atlasu Na kartama MKA predstavljaju se formalni opisi tipova i podtipova transsemantizacije dobijeni analizom različitih leksikografskih izvora. MKA dobija podatke iz KRSJ i drugih dodatnih izvora i analiza.

16. Primer primene formalizacije u MKA (transgrafematizacija)

17. Formalizacija u KRSJ Rečnički članak u KRSJ (prvi deo)

Rečnički članak u KRSJ (drugi deo)

18. Inovacije u KRSJ Metodološki postupak primenjen u KRSJ: - reinterpretacija i inovacije dosadašnje tipologije transsemantizacije Neophodni uslovi za primenu ovog metodološkog postupka: - povećanje broja izvora i jezičkog korpusa; - usavršavanje metajezika formalizacije transsemantizacije i dr.

19. Tipologija S u KRSJ Nulta (prisustvo influencije dominantnog jezika u kontaktu); Delimična (influencija dominantnog jezika u kontaktu se delimično ostvaruje); Slobodna (nema direktnog uticaja dominantnog jezika u kontaktu posredstvom odgovarajućeg modela; influencija se utvrdjuje na osnovu nekih drugih lingvističkih i ekstralingvističkih parametara);

20. Broj transsemantizacija Do sada smo našli potvrde za sva tri tipa transsemantizacije. Delimična S sadrži 52 podtipa. Pretpostavljamo da će se broj podtipova S1 uglavnom povećavati.

21. Metajezik transsemantizacije. Vrste formalnih zapisa S Potpuni zapis tipa S u vidu formule: 1) S1=S0+S1Nm 2) S1=S0+S2Nr+S2Fr 3) S1=S0+S1Nm+S1Fm+S2Nr+S2Fr+S2F>r Jednokomponentni potpuni zapis tipa S u KRSJ: 1) S0 2) S#

Parcijalni zapis tipa S u KRSJ: 1) S1Nm 2) S2Nr+S2Fr 3) S1Nm+S1Fm+S2Nr+S2Fr+S2F>r Skraćeni zapis tipa S u KRSJ: 1) S0 (< npr. S0+S0+S0)

22. Formalni zapis transsemantizacije Šta pokazuje formalni zapis transsemantizacije? - integralnu koncepciju adaptacijskih semantičkih promena (jedinstvo semantičkih komponenti dekompozita modela i replike ili jedinstvo nekih od njih); - influenciju;

Iz koliko delova se sastoji formalni zapis S? - iz jednog i/ili dva dela (statičkog i/ili dinamičkog); - zbog prostorne ekonomije prikazujemo kod skoro svih S1 samo dinamički deo (parcijalni zapis) Koji delovi formalnog zapisa ukazuju na influencija? - statički deo parcijalnog zapisa (S0) kod S1; - jednokomponentne S0 i S1Fr kada su u funkciji statičkog dela.

23. Pravila formalnog opisa S1 1) Ako je formalni zapis višečlani opis transsemantizacije modela i replike, onda se u prvom delu zapisa predstavljaju značenja (sememe) i/ili nijanse značenja (seme) modela, a u drugom delu značenja i/ili nijanse značenja replike. 2) Ako se kombinovani formalni zapis odnosi samo na značenja modela, onda se u prvom delu navode sememe, a u drugom nijanse značenja (seme) modela.

3) Ako se kombinovani formalni zapis odnosi samo na značenja replike, onda se u prvom delu nalaze sememe, a drugom seme. 4) U višečlanim zapisima oznaka za suženje značenja replike nalazi se ispred oznake za proširenje značenja ili nijanse značenja replike. 5) Oznaka za proširenje značenjskog polja replike prema suženom značenjskom polju modela (S2F>r) uvek dolazi na kraju formalnog zapisa.

24. Vrste influencije Potpuna influencija (formalnom zapisu podležu kontaktoseme): - karakteristična je za jednokomponentne S0 (nulta S) i S1Fr (suženje značenjskog polja replike), kao i dvokomponentne [S0]+S1Nm ili [S0]+S1Fm (suženje značenja u broju ili u polju) i druge višekomponentne S za suženje značenja (npr. [S0]+S1Nm+S1Fm);

Delimična influencija (jedan deo formule S ukazuje na kontaktosemu): - karakteristična je za dvokomponentne i višekomponentne S koje sadrže proširenje značenja u broju i polju (npr. [S0]+S2Nr, kao i za S koje kombinuju suženje i proširenje značenja (npr. [S0]+S1Nm+S1Fr+S2Nr+ S2F>r);

Nulta influencija (formula S ne ukazuje na kontaktosemu): - karakteristična je za S sa derogiranim značenjima (S#).

25. Formalni opis S može biti: korigovan / punktualan 1) FORMALNI OPIS S NA OSNOVU REČNIČKE DEFI- NICIJE REPLIKE KORIGOVANE PREMA REČNIČKOJ DEFINICIJI MODELA (1. izvor): S0 RUS. агитка – литературное, живописное и т. п. произведе- ние, преследующее лишь агитационные цели без учета худо- жественной стороны (МАС) SRP. агитка = S0 – песма, чланак или сл. којима је циљ агитација (РСАНУ). Kontrolni izvor: dvojezični rečnik: rus. агитка –> srp. agitka Rusko-hrvatski ili srpski rječnik (Poljanec 1987: 4): агитка razg. pismeni sastav za agitaciju (plakat, slika, pjesma i sl.)

PUNKTUALNI FORMALNI OPIS S REPLIKE: S0+S1Fm=S1 (formula) ili S1Fm (u KRSJ) RUS. агитка – литературное, живописное и т. п. произведение, преследующее лишь агитационные цели без учета художественной стороны (МАС) SRP. агитка = S1Fм – песма, чланак или сл. којима је циљ агитација (РСАНУ) © #: живописное и т. п. про- изведение (МАС).

FORMALNI OPIS S NA OSNOVU REČNIČKE DEFINICIJE REPLIKE KORIGOVANE PREMA REČNIČKOJ DEFINICIJI MODELA (2. izvor) S0+S1Fm=S1 (formula) ili S1Fm (u KRSJ) RUS. агитка – литературное, живописное и т. п. произведение, преследующее лишь агитационные це- ли без учета художественной стороны (МАС) SRP. агитка = S1Fm – песма или чланак написани ради агитације (РМС) © #: живописное и т.п. произ- ведение (МАС). N.B. Korekcija je izvršena u odnosu na semu književno delo.

PUNKTUALNI FORMALNI OPIS S REPLIKE: S0+S1Fm+S1Fr=S1 (formula) ili S1Fm+S1Fr (u KRSJ) RUS. агитка – литературное, живописное и т. п. произведение, преследующее лишь агитационные цели без учета художественной стороны (МАС) SRP. агитка = S1Fm+S1Fr – песма или чланак написани ради агитације (РМС) © S1Fm (#: живо- писное и т.п. произведение ) + S1Fr (#: песма или чланак) (МАС).

27. Transsemantizacija kontaktolekseme agitka Prvi upareni leksikografski izvor - korigovani opis (skraćeni formalni zapis): S0 - punktualni opis (skraćeni formalni zapis): S1 Drugi upareni leksikografski izvor - korigovani opis (skraćeni formalni zapis): S1 - punktualni opis (skraćeni formalni zapis): S1 Zaključak: agitka (2 srpska izvora i 1 ruski) = S0 U KRSJ mogu se nalaziti S prema različitim uparenim leksikografskim izvorima, kao i korigovani i punktualni formalni opisi. Skraćeni formalni zapis S1 ne koristimo.

28. Nulta transsemantizacija (S0) RUS. бирюза [непрозрачный минерал голубого или голубовато-зеленого цвета, употребляемый как драгоценный камень для различных украшений] HRV. birjuz = S0 – vrsta dragulja, varijetet plemenitog berila, tirkiz (RSRTP/МАС/Аjduković 2004). S0 integralni dekompozit čine [kontaktogramema (imenica koja označava predmet)]*, kontaktoarhisema (dragulj) i diferencijalna kontaktosema (varijetet plemenitog berila). * - ne mora se posebno navoditi

29. Delimična S u KRSJ Nova tipologija S1 = 52 podtipa 1)Nekombinovane S1 (6 jednokomponentnih ili jednočlanih) 2)Kombinovane S1 (46) - 15 dvokomponentnih (ili dvočlanih) - 17 trokomponentnih - 10 četvorokomponentnih - 3 petokomponentne - 1 šestokomponentna

Primeri za S1Nm 1. upareni leksikografski izvor RUS. вложение [1. Действие по знач. глаг. вложить. 2. То, что вложено, помещено внутрь (преимущественно о чем-л. допол- нительном, представляющем ценность). 3. Денежная сумма, вложенная в какое-л. Предприятие. МАС] BUG. вложение = С1Н1,2 м – пари, средства, вложени в индустрия, строителство, търговия и под. (АРБЕ) © #1: действие по знач. глаг. вложить; #2: то, что вложено, помещено внутрь /преимущественно о чем-л. дополнительном, представляющем ценность/ (МАС/Ajduković 2004, 2010, 2014, el. ver.). 2. upareni leksikografski izvor RUS. вложение [1. Действие по гл. вложить. || То, что вложено (в пакет). 2. Деньги, капитал, вложенный в какое-нибудь предприятие. ТСРЈ] BUG. вложение = пари, средства, вложени в индустрия, строителство, търговия и под. = С1Н1 м – (АРБЕ) © #1: действие по гл. вложить // то, что вложено /в пакет/ (ТСРЈ/Аjduković 2014, el. ver.).

Primeri za S1Fm 1. upareni leksikografski izvor RUS. белуга [Ценная промысловая рыба, самая крупная из сем. oсетровых // только ед. Мясо такой рыбы. БТС] SLOVEN. beluga = S1Fm – zelo velika riba, ki živi zlasti v Črnem in Kaspijskem morju, Huso huso (SSKJ) © #: мясо такой рыбы (БТС/Ajduković 2004). 2. upareni leksikografski izvor RUS. белуга [Белуги, род рыб сем. осетровых. 2 вида. Белуга – проходная рыба басс. Черного, Азовского, Каспийского и Адриатич. м. СЭС] SLOVEN. beluga = S1Fm – zelo velika riba, ki živi zlasti v Črnem in Kaspijskem morju, Huso huso (SSKJ) © #: Азовского, и Адриатич. м. (СЭС).

Primer za S1Fr RUS. сборная [То же, что сборная команда. СРЈО] HRV. zbornaja = S1Fr – sovjetska reprezentacija (RSRTP) © #: sovjetska (RSRTP/СРЈО).

Primer za S2Nr RUS. агитка [Литературное, живописное и т. п. произ- ведение, преследующее лишь агитационные цели без уче- та художественной стороны. МАС] BUG. агитка = S2N1r – 1. група лица, които организирано правят агита- ция; 2. агитационно средство /колективна рецитация, пе- сен, плакат и др./ (БТР).

Primer za S2Fr RUS. архар [парнокопытное животное рода баранов. Выс. От 65 до 125 см, весят от 25 до 230 кг. Обитает гл. обр. в горах Передней, Ср. и Центр. Азии. Родона- чальник домашней овцы. СЭС] SLOVAČ. archar = S2Fr – divá stredoázijská ovca prapredok; ovce domácej (SCSI) © *: ovce domácej (SCSI/СЭС).

Primer za S2F>r RUS. агитпроп [В СССР до 1934 г.: Отдел агитации и пропаганды при ЦК и местных комитетах ВКП(б). БТС] MAK. агитпроп = С2F>r – одделение за агитација и пропаганда кај политички и други организации (ТРМЈ) © #>: В СССР до 1934 г. при ЦК ВКП(б) (БТС).

Primer za S1Nm+S1Fr RUS. верста [1. Русская мера длины, равная 1,06 км, применявшаяся до введения метрической системы. 2. Верстовой столб. // О человеке очень высокого роста. МАС] SLOVEN. vrsta = S1N2m+S1F2m – ruska dolžinska mera, približno 1,050 m. (SSKJ) © S1N2m (#2: верстовой столб // о человеке очень высокого роста) + S1Fm (#1: равная 1,06) (МАС/Аjduković 2004).

Primer za S1Nm+S1Fr RUS. вождь [1. Общепризнанный идейный, политический руководитель. 2. В старину: военачальник, предводитель. СРЈО] SRP. вожд = S1N1m+S1Fr – вођ(а) (Карађорђева титула) (RSKJ) © S1Nm (#1: oбщепризнанный идейный, политический руководитель) + S1Fr (#: Карађорђева титула) (RSKJ/СРЈО).

Primer S1Nm+S2Nr RUS. царь [1. Титул монарха в некоторых странах, а также лицо, носившее этот титул. 2. Тот, кто подчиняет окружающих своему влиянию или превосходит всех в каком-л. отношении. МАС] POLJ. car = S1N2m+S2N2r – 1. dawniej: władca rosyjski, bułgarski, serbski /w Rosji nazwa była pierwotnie stosowana do chanów tatarskich/; 2. Tussilago petasites, pospolita nazwa podbiału łopianowatego hub lepiężniką, rośliny o długich liściach i kwiatach bladoczerwonych, wydającej po potarciu nieprzyjemny zapach (SJPD) © #2: тот, кто подчиняет окружаю- щих своему влиянию или превосходит всех в каком-л. отно- шении (МАС/Аjduković 2004). N.B. korigovani formalni zapis

Primer za S1Nm+S2Fr RUS. гражданин [1. Лицо, принадлежащее к постоянному населению данного государства, пользующееся всеми правами, обеспеченными законами этого государства и исполняющее все установленные законами обязанности. 2. Взрослый человек, мужчина, а также форма обращения к нему. 3. Человек, подчиняющий свои личные интересы общественным, служащий родине, народу. 4. Житель города; горожанин. МАС] ČEŠ. graždanin = S1N2-4m+S2Fr – měšťan, občan; též časopis ruský (SCSK) © S1Nm (#2: взрослый человек, мужчина, а также форма обращения к нему; #3: человек, подчиняющий свои личные интересы общественным, служащий родине, народу; #4: житель города; горожанин) + S2Fr (*: též časopis ruský) (МАС).

Primer za S1Nm+S2F>r RUS. аршин [1. Русская мера длины, равная 0,711 метра, применявшаяся до введения метрической системы. 2. Линейка длиною в один аршин с нанесенными на ней делениями, служащая для измерения. БСИС] POLJ. arszyn = S1N2m+S2F>r – dawna jednostka długości (PWNE) © S1Nm (#2: линейка длиною в один аршин с нанесенными на ней делениями, служащая для измерения) + S2F>r (*1: русская) (БСИС).

Primer za S1Fm+S1Fr RUS. благодарный [1. Чувствующий признательность, признательный кому-л. // Выражающий признательность. 2. Позволяющий ожидать хороших результатов. МАС] SRP. благодаран = S1F1m+S1F2r – 1. који осећа захвал- ност; 2. /посао/ од којег се могу очекивати добри резултати (РСКЈ) © S1Fm (#1: выражающий признательность) + S1Fr (#2: посао) (РСКЈ/МАС/Аjduković 2004).

Primer za S1Fm+S2Nr RUS. губернатор [Начальник губернии в дорев. России. // Начальник колонии (назначаемый колониальной державой). // Начальник штата в США. ТСРЈ] ČEŠ. gubernátor = S1Fm+S2N1r – 1. správce země, místodržící; 2. /v carském Rusku/ náčelník gubernie (SSJČ) © #: начальник колонии /назначаемый колониальной державой/ // начальник штата в США) (ТСРЈ).

Primer za S1Fm+S2Fr RUS. белогвардеец [Человек, сражавшийся против Советской власти в рядах белой гвардии, а также член контрреволюционной антисоветской военной организации. МАС] SLOVEN. belogardist = S1Fm+S2Fr – med narodnoosvobodilnim bojem – pripadnik bele garde v Sloveniji // med državljansko vojno po oktobarski revoluciji – pripadnik bele garde (SSKJ) © S1Fm (#: а также член контрреволюционной антисоветской военной организации) + S2Fr (*: med narodnoosvobodilnim bojem – pripadnik bele garde v Sloveniji) (МАС/Аjduković 2004).

Primer za S1Fm+S2F>r RUS. губерния [Основная административно-террито- риальная единица в России с начала 18 в. и в Советском Союзе до районирования гг. // Губернский город. МАС] MAK. губернија = S1Fm+S2F>r – голема административно-територијална единица во некои земји (ТМРЈ) © S1Fm (#: губернский город) + S2F>r (*>: в России с начала 18 в. и в Советском Союзе до райониро- вания гг. ) (МАС).

Primer za S1Fr+S2Nr RUS. питомец [Чей-л. воспитанник. МАС] SRP. пито- мац = S1F1r+S2N2r – 1. васпитаник неког завода; 2. сти- пендиста, благодејанац (РСКЈ) © #1: неког завода (RSKJ/ МАС/Аjduković 2004).

Primer za S1Fr+S2Fr RUS. воззвание [Публичное ображение к массам (в устной или письменной форме). СТСРЈ] BUG. възвание = S1Fr+S2Fr – писмено обращение, призив за съдействие; апел (РБАН) © S1Fr (#: писмено обращение) + S2Fr (*>: ; up. rus. к массам ) (СТСРЈ/Аjduković 2014, еl. ver.).

Primer za S1Fr+S2F>r RUS. задача [1. То, что дано или необходимо разрешить, выполнить; цель, к которой стремятся, хотят достичь. 2. Вопрос (обычно математического характера), требующий нахождения решения по известным данным с соблюдением известных условий. БТС] HRV. zadaća = S1F1r+S2F2>r – 1. školski ili domaći rad koji izradjuje učenik; 2. zadatak javne vrijednosti ili dometa; misija (RHJ) © S1Fr (#1: školski ili domaći rad koji izradjuje učenik) + S2F>r (*2>r: вопрос /обычно математического характера/, требующий нахожде- ния решения по известным данным с соблюдением извест- ных условий) (БТС).

Primeri za S2Nr+S2Fr RUS. царевна [Дочь царя. МАС] SLOVAČ. cárovná = S2N2r+S2F1r – 1. cárova žena alebo dcéra; 2. panovníčka v predrevolučnom Rusku (SCSI) © *1: cárova žena (SCSI/МАС/ Ajduković 2004).

Primer za S2Nr+S2F>r RUS. светлость [1. Отвлеч. сущ. к светлый; наличие света, богатство освещения. 2. В соединении с мест. ваша, их, его, ее - титулование светлейшего князя. ТСРЈ] SRP. свет- лост = S2N1,3r+S2F2>r – 1. зрачење које потиче из атома, има разне таласне дужине и видљиво је само у малом интервалу таласних дужина; 2.а. сјај, сјајност; блесак; б. осветљеност која омогућава да предмети буду видљиви; 3. светиљка; 4. титула којом се ословљавају високи државни и црквени великодостојници (РМС) © *2>: титулование светлейшего князя (ТСРЈ). N.B. Korigovani zapis

Primer za S2Fr+S2F>r RUS. кнут [Прикрепленная к рукоятке веревка или ремень, которыми погоняют животных. МАС] SLOVAČ. knuta = S2F b r+S2F>r – bič, korbač na vykonávanie telesných trestov // symbol útlaku, poroby, neslobody (SSJ) © S2Fr (*: symbol útlaku, poroby, neslobody) + S2F>r (*>: которыми погоняют животных) (МАС).

Primer za S1Nm+S1Fm+S1Fr RUS. академический [1. к Академия. 2. Учебный. 3. Следующий принципам академизма (2 зн.). 4. Чисто теоретический, не свя- занный с практикой. 5. Почётное звание, присваиваемое твор- ческим коллективам за высокий уровень исполнительского мас- терства. БТС] SRP. академически = S1N2-5m+S1F1m +S1Fr – в. академски /3 б/, који је завршио академију /2/, обично војну или сликарску академију (РСАНУ) © S1Nm (#2: учебный; #3: следующий принципам академизма; #4: чисто теорети- ческий, не затрагивающий вопросов практики, оторванный от нее; #5: почетное звание, присваиваемое творческим коллекти- вам за высокий уровень исполнительского мастерства) + S1Fm (#1: см. академия /1/) + S1Fr (#: који је завршио) (БТС/Ajduković 2004).

Primer za S1Nm+S1Fm+S2Nr RUS. царь [1. Титул монарха в некоторых странах, а также лицо, носившее этот титул. 2. Тот, кто подчиняет окружающих своему влиянию или превосходит всех в каком-л. отношении. МАС] POLJ. car = S1N2m+S1F1m+S2N2r – 1. dawniej: władca rosyjski, bułgarski, serbski /w Rosji nazwa była pierwotnie stosowana do chanów tatarskich/; 2. Tussilago petasites, pospolita nazwa podbiału łopianowatego hub lepiężniką, rośliny o długich liściach i kwiatach blado-czerwonych, wydającej po potarciu nieprzyjemny zapach (SJPD) © S1Nm (#2: тот, кто подчиняет окружающих своему влиянию или превосходит всех в каком-л. отношении) + S1Fm (#1: титул монарха в некоторых странах) (МАС). N.B. punktualni formalni zapis

Primer za S1Nm+S1Fm+S2Fr RUS. бригада [1. Войсковое соединение из нескольких полков (дивизионов, батальонов) или военно-морское соединение из кораблей одного класса. 2. Личный состав, обслуживающий поезд. 3. Производственная группа. СРЈО] SLOVEN. brigada = S1N2m+S1F1m+S2F1 b,2 a r – 1. vojaška enota, večja od polka // med narodnoosvobodilnim bojem – osnovna vojaška enota; 2. večja delovna skupina, ki prostovoljno in brezplačno sodeluje pri pomembnih javnih delih // skupina s posebno delovno nalogo (SSKJ) © S1Nm (#2: личный состав, обслуживающий поезд) + S1Fm (#1: или военно-морское соединение из кораблей одного класса) (СРЈО).

Primer za S1Nm+S1Fm+S2F>r RUS. диктатура [I 1. Полномочия, власть диктатора в Древнем Риме. 2. Временной период властвования диктато- ра. II 1. Ничем не ограниченная государственная власть, опирающаяся на силу господствующего класса или на наси- лие. // Соответствующий политический режим. 2. Могущес- тво, власть. СТСРЈ 1,2 ] BUG. диктатура = S1N2m 2 + S1F1m 2 +S2F1>r – 1. неограничена от никакви закони власт на господствуваща класа, която се опира непосредствено на насилието; 2. неограничена власт на диктатор; 3. времето, през което управлява един диктатор (АРЧД) © S1Nm 2 (#2: могущество, власть) + S1Fm 2 (#1: соответствующий поли- тический режим) + S2Fr (*1>: в Древнем Риме) (СТСРЈ 1,2 / Ajduković 2014, el. ver.).

Primer za S1Nm+S1Fr+S2Nr RUS. явка [I 1. процесс действия по гл. явиться, являться. 2. Результат такого действия; конспиративная встреча. 3. Место, где происходит такая встреча. СТСРЈ 1 ] SLOVEN. javka = S1N1,2m+S1F1r+S2N2r – 1. med narodnoosvobodilnim bojem – tajno mesto za vzdrževanje zvez med partizanskimi enotami; 2. dogovorjena razpoznavna beseda; geslo (SSKJ) © S1Nm (#1: процесс действия по гл. явиться, являться; #2: результат такого действия; конспиративная встреча) + S1Fr (#1: med narodno-osvobodilnim bojem partizanskimi) (СТСРЈ 1 ).

Primer za S1Nm+S1Fr+S2Fr RUS. автограф [1) почерк известных людей. 2) сочинение, написанное рукою самого автора. СИСЧ] BUG. авто- граф = S1N1m+S1Fr+S2Fr – собственоръчен подпис, над- пис или част от ръкопис (BTR) © S1Nm (#1: почерк извест- ных людей) + S1Fr (#: част) + S2Fr (: собственоръчен под- пис, надпис) (СИСЧ/Ajduković 2014, el. ver.).

Primer za S1Nm+S1Fr+S2F>r RUS. брага [1. Перебродившая смесь из воды, муки, сахара с дрожжами (используется для получения спирта). 2. Ста- ринный русский слабоалкогольный напиток из солода; домашнее пиво. БТС] ČEŠ. braga = С1Н1 м+С1Фр+ С2Ф2>р – nápoj ze sladna chmele (SCSK) © S1Nm (#1: пере- бродившая смесь из воды, муки, сахара с дрожжами /исполь- зуется для получения спирта/) + S1Fr (#: chmele) + S2F>r (*2>: старинный русский) (БТС).

Primer za S1Nm+S2Nr+S2Fr RUS. район [1. Местность, определяющаяся какими-нибудь гео- графическими, экономическими и т.п. признаками. 2. Административно- территориальная единица в СССР, входящая в состав областей (или краев) и республик. 3. Часть населенного пункта, города. 4. Место, пространство, на которое распространяется, в пределах которого совершается какое-нибудь действие. ТСРЈ] MAK. рајон = S1N2m+S2N3r+S2F2r – 1. месност определена со некакви географски и сл. празныци; дел од населено место определено со некакви признаци; 2. пространство во чии предели станува некое дејство; подрачје на дејност, делокруг, досег; 3. административно-територијална единица во поголем град; 4. место расположено во кругот на некој поважен објект (РМЈ) © S1Nm (#2: административно-территориальная единица в СССР, вхо- дящая в состав областей /или краев/ и республик) + S2Fr (*2: подрачје на дејност, делокруг, досег) (ТСРЈ).

Primer za S1Nm+S2Nr+S2F>r RUS. пятилетка [1. То же, что пятилетие в 1 знач. 2. Пятилетний план развития народного хозяйства СССР 3. Возрастом в пять лет. ТСРЈ] SRP. петолетка = S1N1,3m+S2N2r+S2F1>r – 1. привредни план развоја земље за период од пет година; 2. школа која траје пет година (СЛСР) © S1Nm (#1: то же, что пятилетие в 1 знач.; #3: возрастом в пять лет) + S2F1>r (#2: СССР) (ТСРЈ).

Primer za S1Nm+S2Fr+S2F>r РУС. элегия [1. Лирическое стихотворение, проникнутое грустью. // В античной поэзии: стихотворение любого содержания, написанное двустишиями определенной формы. 2. Вокальное или инструментальное произведение, проникнутое грустным, печальным настроением. 3. Грусть, меланхолия. МАС] BUG. елегия = S1N3m+S2F1r+S2F3>r – 1. жанр на лирическата поезия, който възниква в древна Гърция като стихотворение в дистихони /двустишия/ с различно съдържание, напр. възхвала на граждански и военни добродетели, жалба за паднал боец; 2. лирическо стихотворение, изградено върху тъжни преживявания, което често изразява противоречие между идеал и действителност; 3. произ- ведение с тъжно съдържание (АРЧД) © S1Nm (#3: грусть, меланхолия) + S2Fr (*1: жанр на лирическата поезия) + S2Fr (*3>: вокальное или инструментальное музыкальное произведение) (МАС/Аjduković 2014, el. ver.).

Primer za S1Fm+S1Fr+S2Fr RUS. гвардия [1. Лучшие, отборные воинские части (первоначально - для охраны императора). 2. В некоторых странах: военное или военно-полицейское формирование; воинская часть, являющаяся личной охраной главы государ- ства, военачальника и т.п. 3. Лучшая, испытанная часть какого-л. коллектива, группы. БТС] BUG. гвардия = S1F1m+S1F1r+S2F3r – 1. отбрана, елитна войска; 2. кава- лерийска войскова част, предназначена в мирно време за лич- на охрана на държавен глава; 3. формация за воени и полити- чески цели; 4. най-отбраната, най-добрата част на някоя гру- па или организация (АРЧД) © S1Fm (#1: первоначально - для охраны императора; #2: военно-полицейское воена- чальника и т.п. ) + S1Fr (#2: кавалерийска) + S2Fr (*3: по- литически) (БТС).

Primer za S1Fm+S1Fr+S2F>r RUS. архимандрит [Высший монашествующий чин (пред епископом); настоятель мужского монастыря. СИСП] POLJ. archimandryta = S1Fm+S1Fr+S2F>r – dostojnik kościoła wschodniego sprawujący nadzór nad klasztorami (SJPD) © S1Fm (#: высший монашествующий чин /пред епископом/) + S1Fr (#: kościoła wschodniego) + S2F>r (*>: мужского) (СИСП).

Primer za S1Fm+S1Fr+S2Nr RUS. квас [Кисловатый напиток, приготовляемый на воде из хлеба с солодом, а также из ягод, фруктов. СРЈО] SLOVEN. kvas = S1Fm+ S1F2r+S2N1r – 1. snov iz kvasovk, navadno za vzhajanje testa // kar daje spodbudo, moč; 2. navadno v ruskem okolju osvežilna pijača iz rži, kvasa in slada (SSKJ) © S1Fm (#: а также из ягод, фруктов) + S1Fr (#: navadno v ruskem okolju) (СРЈО).

Primer za S1Fm+S2Nr+S2Fr RUS. царевна [а. Дочь царя. b. Супруга царевича. ОИС] SLOVAČ. cárovná = S1F b m+S2N2r+ S2F1r – 1. cárova žena alebo dcéra; 2. panovníčka v predrevolučnom Rusku (SCSI) © S1Fm (#b: супруга царевича) + S2Fr (*1: cárova žena) (ОИС).

Primer za S1Fm+S2Nr+S2F>r RUS. пятилетка [1. Пятилетний план развития народного хозяйства (в СССР). // Период, охватываемый таким пла- ном. 2. То же, что пятилетие 1. СТСРЈ 1 ] MAK. пето- летка = S1F1m+S2N3r+S2F1>r – 1. период од 5 години; 2. петгодишен стопански план; 3. училиште до петто одделе- ние (РМЈ) © S1Fm (#1: период, охватываемый таким планом) + S2F>r (#1: в СССР) (СТСРЈ 1 ).

Primer za S1Fm+S2Fr+S2F>r РУС. баббит [Металлический сплав на основе олова или свинца, употребляемый для заливки подшипников сколь- жения. МАС] BUG. бабит = S1Fm+ S2Fr+S2F>r – бяла сплав от олово, мед и антимон за заливане повърхността на някои лагери, предимно сачмени (АРЧД) © S1Fm (#: олово) + S2Fr (*: олово антимон) + S2F>r (*: бяла) (МАС).

Primer za S2Nr+S2Fr+S2F>r RUS. светлость [1. Отвлеч. сущ. к светлый; наличие света, богатство освещения. 2. В соединении с мест. ваша, их, его, ее - титулование светлейшего князя. ТСРЈ] SRP. светлост = S2N1,3r+S2F4r+S2F2>r – 1. зрачење које потиче из атома, има разне таласне дужине и видљиво је само у малом интервалу таласних дужина; 2.а. сјај, сјајност; блесак; б. осветљеност која омогућава да предмети буду видљиви; 3. светиљка; 4. титула којом се ословљавају високи државни и црквени великодостојници (РМС) © S2Fr (*4: црквени великодостојници) + S2Fr (*2>: титу- лование светлейшего князя) (ТСРЈ). N.B. Punktualni zapis

Primer za S1Nm+S1Fm+S1Fr+S2Fr RUS. борец 1 [1. Тот, кто участвует в борьбе /2 знач./; спортсмен или артист цирка, занимающийся борьбой. 2. Тот, кто борется за что-л. или против чего-л. БТС 1 ] ČEŠ. borec = S1N1m+S1F2m+S1Fr+S2Fr – sportovec, zvl. atlet, gymnasta (při závodě, utkáni); osvědčený, vynikající pracovník (SSČ) © S1Nm (#1: тот, кто участвует в борьбе /2 зн./; спортсмен или артист цирка, занимающийся борьбой) + S1Fm (#2: или против чего-л.) + S1Fr (#: pracovník) + S2Fr (*: sportovec, zvl. atlet, gymnasta /při závodě, utkáni/) (БТС 1 ).

Primer za S1Nm+S1Fm+S1Fr+S2Nr RUS. азбука [1. Алфавит, совокупность букв для данного языка. // Совокупность знаков, служащих для передачи какого-н. текста. 2. Книга для начального обучения грамоте, букварь. // Основные начала какой-н. науки или системы знаний. ТСРЈ] SLOVAČ. azbuka = S1N2m+S1F1m+S1F1,2r+S2N3r – 1. pomenovanie pre súhrn a poradie pismen ruskej abecedy, ktoré vzniklo z prvých dvoch písmen staroslovienskej abecedy; 2. písmo, ktoré postupne vzniklo z písmen cirkvenoslovanských a obsahuje znaku písma použivaného východnými Slovanmi /hlaholika, cyrilika, graždanka/; 3. teoretická štúdia o ruskom bohoslužobnom speve a o jeho notácii /do 19 stor./ (SCSI) © S1Nm (#2: книга для начального обучения грамоте, бук- варь // основные начала какой-н. науки или системы знаний) + S1Fm (#1: совокупность знаков, служащих для передачи какого-н. текста) + S1Fr (#1: ruskej; #2: východnými Slovanmi) (ТСРЈ).

Primer za S1Nm+S1Fm+S2Nr+S2Fr RUS. журнал [1. Периодическое издание в виде книжки, а также отдельная книжка этого издания. 2. Книга или тетрадь для периодической записи событий. МАС] MAK. журнал = S1N2m+S1F1m+S2N2r+S2F1r – 1. дневен весник или периодич- но списание; 2. краток информативен филм за современите свет- ски случувања (ТРМЈ) © S1Nm (#2: книга или тетрадь для пери- одической записи событий) + S1Fm (#1: а также отдельная книжка этого издания) + S2Fr (*1: дневен весник) (МАС).

Primer za S1Nm+S1Fm+S2Nr+S2F>r RUS. пятилетка [I 1. Пятилетний план развития народ- ного хозяйства (в СССР). // Период, охватываемый таким планом. 2. То же, что пятилетие 1. СТСРЈ 1 ] SRP. Пето- летка = S1N2m+S1F1m+S2N2r+S2F1>r – 1. привредни план развоја земље за период од пет година; 2. школа која траје пет година (СЛСР) © S1Nm (#2: то же, что пятилетие) + S1Fm (#1: период, охватываемый таким планом) + S2F>r (в СССР) (СТСРЈ 1 ).

Primer za S1Nm+S1Fm+S2Fr+S2F>r RUS. село [1. Большое крестьянское селение, хозяйственный и административный центр для близлежащих деревень (в России до 1917 г. – обязательно с церковью); любой населённый пункт него- родского типа. 2. Жители такого селения. // О невежественном, наивном или отсталом в чём-л. человеке. 3. Сельская местность, деревня. БТС] ČEŠ. selo = S1N2,3m+S1F1m+S2Fr+S2F1>r – sídlo; ves s kostelem v Rusku (SCSK) © S1Nm (#2: жители такого селения // о невежественном, наивном или отсталом в чём-л. чело- веке; #3: сельская местность, деревня) + S1Fm (#1: хозяйственный и административный центр для близлежащих деревень // любой населённый пункт негородского типа) + S2Fr (*: sídlo) + S2F>r (*1>: в России до 1917 г) (БТС).

Primer za S1Nm+S1Fr+S2Nr+S2Fr RUS. посвятить [1. Детально осведомить о чем-нибудь. 2. Предназна- чить, затратить для какой-нибудь деятельности, работы. // Наполнить содержанием, непосредственно относящимся к кому-нибудь, к какой- нибудь сфере деятельности, сосредоточить содержание чего-нибудь на ком-чем-нибудь. // Преподнести (преим. литературное произведение) в дар, признать данью своего уважения, почета, любви и т.п., сделав о том надпись. 3. Возвести в какое-нибудь звание или сан, с исполнением тех или иных установленных обрядов. ТСРЈ] ХРВ. posvetiti = S1N1,3m+S1F4r +S2N1r+S2F3 b r – 1.a. učiniti posvećenim obavivši nad čim crkveni obred; b. učiniti što važećim, poštovanim, uobičajenim; 2.a. predati se /radu, zanimanju, pozivu i sl./; b. obratiti u potpunosti pažnju na što; 3.a. predati se sasvim čemu; b. izabrati što kao poziv, zanimanje; 4. namijeniti što /knjigu, radnju/ kao znak poštovanja, napisati posvetu (RHJ) © S1Nm (#1: детально осведомить о чем- нибудь; #3: возвести в какое-нибудь звание или сан, с исполнением тех или иных установленных обрядов) + S1Fr (#4: kao znak poštovanja) (ТСРЈ).

Primer za S1Nm+S1Fr+S2Nr+S2F>r RUS. ящик [I 1. Полый предмет четырёхугольной формы, состоящий из четырёх стенок и дна (иногда - ещё и крышки), сделанных из досок, фанеры и т.п. и служащий для укладывания, хранения и транспортировки чего-либо. 2. Количество чего-либо, вмещающееся в такой предмет. СТСРЈ 1 ] POLJ. jaszczyk = S1N2m+S1F2r+S2N1r+S2F1>r – 1. p. jaszcz /1/, wóz z okutą skrzynią, służący do przewożenia amunicji artyleryjskiej; 2. mała skrzynka, puszka, pudełko na żywność, zwłaszcza do masła (SJPD) © S1Nm (#2: количество чего-либо, вмещающееся в такой предмет) + S1Fr (#2: zwłaszcza do masła) + S2F>r (#1: четырёхугольной формы) (СТСРЈ 1 ).

Primer za S1Fm+S1Fr+S2Nr+S2F>r RUS. департамент [I Отдел министерства или какого-либо иного правительственного учреждения. II Административно- территориальный округ (во Франции и в некоторых других госу- дарствах). СТСРЈ 1,2 ] BUG. департамент = S1Fm 2 +S1Fr 1 + S2N3,4r+S2F>r 1 – 1. в царска Русия – министерство или висше административно учреждение; 2. във Франция – основна терито- риално-административна единица; 3. в САЩ, Швейцария – наз- вание на министерство; 4. название на факултет или на катедра в рамките на висше учебно заведение (ГРЧД) © S1Fr (#1: в царска Русия) + S2Fr (*1>: отдел) (STSRJ 1 ); © #: и в некоторых других государствах (СТСРЈ 2 /Ajduković 2014, еl. ver.).

Primer za S1Nm+S2Nr+S2Fr+S2F>r RUS. бригада [1. Отряд войск, состоящий в России из 2-х полков или 6-8 батарей. 2. Бригада кондукторска – состав кондукторов данного поезда. СИСЧ] SLOVEN. brigada = S1N2m+S2N2r+S2F1 b r+S2F1>r – 1. vojaška enota, večja od polka // med narodnoosvobodilnim bojem – osnovna vojaška enota; 2. večja delovna skupina, ki prostovoljno in brezplačno sodeluje pri pomembnih javnih delih // skupina s posebno delovno nalogo (SSKJ) © S1Nm (#2: бригада кондукторская - состав кондукторов данного поезда) + S2F>r (*1>: в России из 2-х полков или 6-8 батарей) (СИСЧ).

Primer za S1Fm+S2Nr+S2Fr+S2F>r RUS. губернатор [Начальник губернии в России до 1917 г. и после 1991 г. // Начальник колонии (назначаемый колониаль- ной державой). // Начальник штата в США. БСИС2007] SRP. губернатор = S1F1m +S2N3r+S2F b r+S2F>r – 1. гувер- нер, а. главни управљач једне покрајине или земље /у колони- јама, земљама под протекторатом и сл./, намесник; б. управ- ник града, места; 2. лице које је управљало губернијом /1/; 3. гувернадур, заступник млетачке власти у доба протектората Млетака над Црном Гором /као главни световни старешина; касније наследно звање у племенској хијерархији/ (РСАНУ) © S1Fm (#: и после 1991 г.) + S2F>r (*>: США) (БСИС2007).

Primer za S1Nm+S1Fm+S1Fr+S2Nr+S2Fr RUS. прапорщик [1. В Советской Армии, в нек-рых родах войск: воинское звание лиц, добровольно проходящих службу сверх установленного срока, а также лицо, носящее это зва- ние. 2. В царской армии: самый младший офицерский чин, а также лицо, имеющее этот чин. СРЈО] SLOVEN. prapor- ščak = S1N2m+S1F1m+S1F2r+S2N1r+S2F2r – 1. kdor je dolo- čen za nošenje prapora; 2. v stari Avstriji najvišji podoficirski čin ali nosilec tega čina (SSKJ) © S1Nm (#2: в царской армии: самый младший офицерский чин, а также лицо, имеющее этот чин) + S1Fm (#1: в Советской Армии в нек-рых родах войск:, добровольно проходящих службу сверх установленного срока, а также лицо, носящее это звание) + S1Fr (#2: v stari Avstriji najvišji podoficirski ) + S2Fr (*2: ali nosilec tega čina) (СРЈО).

Primer za S1Nm+S1Fm+S1Fr+S2Nr+S2F>r RUS. ящик [1. Вместилище (обычно четырёхугольной формы) для укладывания, хранения, транспортировки чего-л. // Количес- тво чего-л. соответствующего объёма (массы). // Вместилище, предназначенное для какой-л. определённой цели. 2. Телевизор. 3. Учреждение, предприятие, обозначаемое номером почтового ящика. БТС] POLJ. jaszczyk = S1N2,3m+S1F1m+S1F2r+ S2N1r+S2F>r – 1. p. jaszcz /1/, wóz z okutą skrzynią, służący do przewożenia amunicji artyleryjskiej; 2. mała skrzynka, puszka, pudełko na żywność, zwłaszcza do masła (SJPD) © S1Nm (#2: теле- визор; #3: учреждение, предприятие, обозначаемое номером поч- тового ящика) + S1F1m (#1: количество чего-л. соответствующего объёма /массы/) + S1Fr (#2: zwłaszcza do masła) + S2F1>r (*>: обычно четырёхугольной формы) (БТС).

Primer za S1Nm+S1Fm+S2Nr+S2Fr+S2F>r RUS. администратор [1. Правитель области, земли в Германии и Швеции (обычно при малолетнем государе); наместник. 2. Управ- ляющий каким-л. имуществом, деньгами по праву душеприказчика, опекуна. 3. Управитель епархии в отсутствие епископа. СРЈXVIII] BUG. администратор = S1N3m+S1F2m+S2N2r+S2F1r+S2F1>r – 1. длъжностно лице, което участвува в управлението на държава, селище, учреждение, предприятие; 2. лице, което завежда админи- страцията на вестник, списание (ARBE) © S1Nm (#3: управитель епархии в отсутствие епископа) + S1Fm (#2: деньгами по праву душеприказчика, опекуна) + S2Fr (*1: селище, учреждение, пред- приятие) + S2F>r (*>1: области, земли в Германии и Швеции) (СРЈXVIII). N.B. Korigovani formalni zapis.

Primer za S1Nm+S1Fm+S1Fr+S2Nr+S2Fr+S2F>r RUS. администратор [1. Правитель области, земли в Германии и Швеции (обычно при малолетнем государе); наместник. 2. Управ- ляющий каким-л. имуществом, деньгами по праву душеприказчика, опекуна. 3. Управитель епархии в отсутствие епископа. СРЈXVIII] BUG. администратор = S1N3m+S1F2m+S1F1r+S2N2r+S2F1r +S2F1>r – 1. длъжностно лице, което участвува в управлението на държава, селище, учреждение, предприятие; 2. лице, което завежда администрацията на вестник, списание (ARBE) © S1Nm (#3: упра- витель епархии в отсутствие епископа) + S1Fm (#2: деньгами по праву душеприказчика, опекуна) + S1Fr (#1: обычно при малолет- нем государе) + S2Fr (*1: селище, учреждение, предприятие) + S2F>r (*>1: области, земли в Германии и Швеции) (СРЈXVIII). N.B. Punktualni formalni zapis.

Primer za S# RUS. сари [Индийская женская одежда из длинного куска ткани, обертываемого вокруг тела. МАС] ČEŠ. sary = S# – jakutské boty z koňské kůže (SCSK) © #: индийская женская одежда из длинного куска ткани, обертываемого вокруг тела (МАС/Ajduković 2004). Semema je u uparenom leksikografskom izvoru SCSK/МАС diferencijalni periferni dekompozit sa derogiranim značenjem.

Potvrde S u gradji TranssemantizacijaSrpHrBugMakSlSkČešPolj 1.S0 (nulta S) S1Nm (delimična S) S1Fm S1Fr S2Nr S2Fr S2F>r S1Nm+S1Fm S1Nm+S1Fr S1Nm+S2Nr S1Nm+S2Fr S1Nm+S2F>r S1Fm+S1Fr

TranssemantizacijaSrpHrBugMakSlSkČešPolj 14.S1Fm+S2Nr S1Fm+S2Fr S1Fm+S2F>r S1Fr+S2Nr S1Fr+S2Fr S1Fr+S2F>r S2Nr+S2Fr S2Nr+S2F>r S2Fr+S2F>r S1Nm+S1Fm+S1Fr S1Nm+S1Fm+S2Nr S1Nm+S1Fm+S2Fr S1Nm+S1Fm+S2F>r

TranssemantizacijaSrpHrBugMakSlSkČešPolj 27.S1Nm+S1Fr+S2Nr S1Nm+S1Fr+S2Fr S1Nm+S1Fr+S2F>r S1Nm+S2Nr+S2Fr S1Nm+S2Nr+S2F>r S1Nm+S2Fr+S2F>r S1Fm+S1Fr+S2Fr S1Fm+S1Fr+S2F>r S1Fm+S1Fr+S2Nr S1Fm+S2Nr+S2Fr S1Fm+S2Nr+S2F>r S1Fm+S2Fr+S2F>r S2Nr+S2Fr+S2F>r

TranssemantizacijaSrpHrBugMakSlSkČešPolj 40.S1Nm+S1Fm+S1Fr+S2Fr S1Nm+S1Fm+S1Fr+S2Nr S1Nm+S1Fm+S2Nr+S2Fr S1Nm+S1Fm+S2Nr+S2F>r S1Nm+S1Fm+S2Fr+S2F>r S1Nm+S1Fr+S2Nr+S2Fr S1Nm+S1Fr+S2Nr+S2F>r S1Fm+S1Fr+S2Nr+S2F>r S1Nm+S2Nr+S2Fr+S2F>r S1Fm+S2Nr+S2Fr+S2F>r S1Nm+S1Fm+S1Fr+S2Nr+S2Fr S1Nm+S1Fm+S1Fr+S2Nr+S2F>r S1Nm+S1Fm+S2Nr+S2Fr+S2F>r S1Nm+S1Fm+S1Fr+S2Nr+S2Fr+S2F>r S# (slobodna S)

Osnovna literatura J. Ajduković, Rusizmi u srpskohrvatskim rečnicima. Principi adaptacije. Rečnik. Foto Futura, Beograd, 1997, 331 str. J. Ajduković, Uvod u leksičku kontaktologiju. Teorija adaptacije rusizama. Foto Futura, Beograd, 2004, 364 str. J. Ajduković, Radovi iz lingvističke kontaktologije. Foto Futura, Beograd, 2012, 230 str. R. Filipović, Teorija jezika u kontaktu. Uvod u lingvistiku jezičkih dodira. JAZU, Zagreb, 1986, 322 str. R. Filipović, Anglicizmi u hrvatskom ili srpskom jeziku. JAZU, Zagreb, 1990, 335 str. R. Filipović, A. Menac, Engleski element u hrvatskome i ruskom jeziku. Školska knjiga, Zagreb, 2005, 77 str.

Rečnici J. Ajduković, Kontaktološki rečnik adaptacije rusizama u osam slovenskih jezika. Foto Futura, Beograd, 2004, 771 str. J. Ajduković, Kontaktološki rečnik slovenskih jezika. Rečnik adaptacije bugarskih kontaktoleksema pod ruskim uticajem. Tom 1 (2010), Tom 2 (2011), Tom 3 (2012). Beograd, Foto Futura. J. Ajduković, Elektronsko izdanje KRSJ po slovima. Drugo dopunjeno i preradjeno izdanje 1. toma. Drugo dopunjeno izdanje 2. toma. Beograd, 2014, Napomena: oznake za druge rečnike u ovoj prezentaciji videti u navedenim rečnicima.

© Autor prezentacije: Dr Jovan Ajduković, prof. Internetska stranica naučnog projekta: Datum poslednje promene: