Скелетни систем. Кожни скелет Кожни скелет Рибе: крљушти смештених у крзну коже Рибе: крљушти смештених у крзну коже Копнени кичмењаци: Копнени кичмењаци: - презентация

1 Скелетни систем

2 Кожни скелет Кожни скелет Рибе: крљушти смештених у крзну коже Рибе: крљушти смештених у крзну коже Копнени кичмењаци: Копнени кичмењаци: код корњача и крокодила у виду коштаних плоча које су одозго препокривене рожним плочама и образују оклоп.код корњача и крокодила у виду коштаних плоча које су одозго препокривене рожним плочама и образују оклоп. Међу сисарима само оклопник има развијен кожни скелет у виду коштаних плоча покривених рожним плочама.Међу сисарима само оклопник има развијен кожни скелет у виду коштаних плоча покривених рожним плочама. зуби, коштани елементи главеног скелета и раменог појаса зуби, коштани елементи главеног скелета и раменог појаса Унутрашњи скелет Унутрашњи скелет Хорда (током ембрионалног развића) Хорда (током ембрионалног развића) Кичменица Кичменица Главени скелет Главени скелет Ребра Ребра Грудница (код копнених кичмењака) Грудница (код копнених кичмењака) Скелетне потпоре пераја и екстремитета копнених кичмењака Скелетне потпоре пераја и екстремитета копнених кичмењака

3 Зуби

4 Састав зуба: Састав зуба: органске материје дентин органске материје дентин споља су покривени слојем тврде глеђи. споља су покривени слојем тврде глеђи. Унутрашњост зуба је испуњена зубном пулпом (везивно ткиво) у којој се налазе крвни судови (исхрањују зуб) и нерви. Унутрашњост зуба је испуњена зубном пулпом (везивно ткиво) у којој се налазе крвни судови (исхрањују зуб) и нерви. Корен зуба је покривен слојем цемента (коштано ткиво) Корен зуба је покривен слојем цемента (коштано ткиво) глеђ дентин пулпа цемент

5 Рибе, водоземци, гмизавци: Рибе, водоземци, гмизавци: конусног облика, међусобно слични конусног облика, међусобно слични зуби функционишу ограничено време и мењају се целог живота. зуби функционишу ограничено време и мењају се целог живота. ајкула игуана крокодил

6 Сисари: Сисари: постоје само две зубне генерације (млечни и стални). постоје само две зубне генерације (млечни и стални). Код неких сисара зуби стално расту па су им крунице врло високе (кљове слонова, секутићи глодара, очњаци моржева). Код неких сисара зуби стално расту па су им крунице врло високе (кљове слонова, секутићи глодара, очњаци моржева). Типови зуба Типови зуба СекутићиСекутићи ОчњациОчњаци Прекутњаци иПрекутњаци и кутњаци (уситњавање хране)кутњаци (уситњавање хране)

7

8

9 Кичменица Кичменица је састављена из покретно зглобљених кичмених пршљенова који образују чврст а еластичан осовински скелет што кичмењацима омогућава брзо и разнолико кретање (трчање, гмизање, скакање, летење). Кичменица је састављена из покретно зглобљених кичмених пршљенова који образују чврст а еластичан осовински скелет што кичмењацима омогућава брзо и разнолико кретање (трчање, гмизање, скакање, летење). Пршљенови се образују око хорде која је код сисара веома редукована па се њени последњи остаци налазе у везивном ткиву између пршљенова. Пршљенови се образују око хорде која је код сисара веома редукована па се њени последњи остаци налазе у везивном ткиву између пршљенова. Код колоуста се јављају само хрскавичави зачеци кичменице. Код колоуста се јављају само хрскавичави зачеци кичменице. Код нижих риба (ајкула) је потпуно развијена, али је хрскавичава, док је Код нижих риба (ајкула) је потпуно развијена, али је хрскавичава, док је код кошљориба и осталих кичмењака потпуно окоштала. код кошљориба и осталих кичмењака потпуно окоштала.

10 Кичмени пршљенови: Кичмени пршљенови: 1. Тело 2. Један или два пара лукова 3. Наставци који полазе са тела или лукова – доприносе чврстини кичменице; спречавају прекомерно увртање кичменице; везивање мишића 4. Кичмени канал: настаје спајањем лукова који полазе са предње стране тела пршљенова 5. Парни доњи лукови: У грудном региону носе ребраУ грудном региону носе ребра у репном региону формирају канал кроз који пролазе крвни судови репау репном региону формирају канал кроз који пролазе крвни судови репа

11

12 Регионална диференцијација кичменице: Регионална диференцијација кичменице: Рибе, безноги копнени кичмењаци: Рибе, безноги копнени кичмењаци: Трупни иТрупни и репни регионрепни регион Копнени тетраподни кичмењаци – 5 региона: Копнени тетраподни кичмењаци – 5 региона: ВратниВратни код сисара (човека) их има 7; први (атлас) има изглед прстена ма коме се налази једно или два удубљења за зглобљавање са потиљачним глежњевима; други (епистрофеус) носи зуболики наставак који залази у прстен атласа који се може око њега окретати (окретање главе); код сисара (човека) их има 7; први (атлас) има изглед прстена ма коме се налази једно или два удубљења за зглобљавање са потиљачним глежњевима; други (епистрофеус) носи зуболики наставак који залази у прстен атласа који се може око њега окретати (окретање главе); Грудни - има их 12 код човека; носе ребра;Грудни - има их 12 код човека; носе ребра; Слабински - има их 5Слабински - има их 5 Крстачни - има их 5 и код човека су срасли у крсну костКрстачни - има их 5 и код човека су срасли у крсну кост Репни - има од 3 до 6; код човека се од закржљалих пршљенова образује тртична костРепни - има од 3 до 6; код човека се од закржљалих пршљенова образује тртична кост

13

14 Грудни кош: Грудни кош: Код виших кичмењака (гмизавци, птице и сисари) ребра се везују за кичменицу и за грудну кост па се тако образује грудни кош. Он има великог значаја у процесу дисања (мења се запремина грудне дупље), а осим тога је и ослонац предњим удовима. Код виших кичмењака (гмизавци, птице и сисари) ребра се везују за кичменицу и за грудну кост па се тако образује грудни кош. Он има великог значаја у процесу дисања (мења се запремина грудне дупље), а осим тога је и ослонац предњим удовима.

15

16 Скелет парних екстремитета Састоје се од основног непокретног дела (раменски и карлични појас), који даје ослонац скелету покретног дела удова. Састоје се од основног непокретног дела (раменски и карлични појас), који даје ослонац скелету покретног дела удова. Рибе Рибе Грудна и трбушна пераја Грудна и трбушна пераја

17 Копнени кичмењаци: Копнени кичмењаци: Раменски појас - три парне кости: Раменски појас - три парне кости: 1.лопатица – налази се на леђној страни; 2.кључњача 3.коракоидна кост. Кључна и коракоидна кост се налазе на трбушној страни и ослањају се на грудну кост. Ове две кости могу бити редуковане или чак ишчезавају.Кључна и коракоидна кост се налазе на трбушној страни и ослањају се на грудну кост. Ове две кости могу бити редуковане или чак ишчезавају. Код сисара коракоидна кост је редукована и сведена на наставак на лопатици назван гавранов кљун.Код сисара коракоидна кост је редукована и сведена на наставак на лопатици назван гавранов кљун. Код неких сисара (копитари, зверови) чији се удови једнолико крећу (напред – назад) ишчезава и кључњача па се њихов рамени појас састоји само од лопатице.Код неких сисара (копитари, зверови) чији се удови једнолико крећу (напред – назад) ишчезава и кључњача па се њихов рамени појас састоји само од лопатице.

18

19 Слободни део предњих екстремитета: Слободни део предњих екстремитета: За раменски појас се зглобљаваЗа раменски појас се зглобљава рамењача, која се преко лакатног зглоба везује са рамењача, која се преко лакатног зглоба везује са жбицом и лакатном кости. На њих се надовезују жбицом и лакатном кости. На њих се надовезују кости корена шаке – ситне кости поређане у три низа. кости корена шаке – ситне кости поређане у три низа. За кореном шаке следе кости шаке коју чине дуже кошчице чији број одговара броју прстију. За кореном шаке следе кости шаке коју чине дуже кошчице чији број одговара броју прстију. На њих се настављају ситне кости прстију. На њих се настављају ситне кости прстију.

20

21 Број прстију код кичмењака примарно износи пет. Међутим, код многих је дошло до редукције броја прстију што је у вези са начином кретања. Број прстију код кичмењака примарно износи пет. Међутим, код многих је дошло до редукције броја прстију што је у вези са начином кретања. Код птица (крила) постоје три прста,Код птица (крила) постоје три прста, код неких папкара, нпр. свиње, их има 4 (два дужа и два краћа)код неких папкара, нпр. свиње, их има 4 (два дужа и два краћа) код говедаих је 2.код говедаих је 2. Код копитара је само један прст и то трећи.Код копитара је само један прст и то трећи.

22 Карлични појас Карлични појас код копнених кичмењака много јаче развијен јер су задњи удови од великог значаја за кретање. Причвршћен је за крстачни регион кичменице. У његов састав улазе са сваке стране по три кости:код копнених кичмењака много јаче развијен јер су задњи удови од великог значаја за кретање. Причвршћен је за крстачни регион кичменице. У његов састав улазе са сваке стране по три кости: 1.бедрењача – на леђној страни; 2.седњача 3.препоњача. Седњача и препоњача се налазе на трбушној страни. Лева и десна страна трбушног дела карличног појаса међусобно срастају у затворен прстен. Изузетак чине птице чији је карлични појас отворен због ношења јаја.Седњача и препоњача се налазе на трбушној страни. Лева и десна страна трбушног дела карличног појаса међусобно срастају у затворен прстен. Изузетак чине птице чији је карлични појас отворен због ношења јаја.

23

24 Слободни део задњих екстремитета: Слободни део задњих екстремитета: Изграђен је по истој шеми као и скелет предњих удова. Изграђен је по истој шеми као и скелет предњих удова. За карлични појас се зглобљава снажна бутна кост, највећа кост код кичмењака.За карлични појас се зглобљава снажна бутна кост, највећа кост код кичмењака. Она се преко коленског зглоба везује за голењачу и лишњачу (слабије развијена). Код сисара се на предњој страни колена налази мала кост –чашица.Она се преко коленског зглоба везује за голењачу и лишњачу (слабије развијена). Код сисара се на предњој страни колена налази мала кост –чашица. Корен стопала се састоји од три низа костију, при чему су у првом низу петна и скочна кост.Корен стопала се састоји од три низа костију, при чему су у првом низу петна и скочна кост. На корен стопала се надовезују дуже кости стопала чији број зависи од броја прстију.На корен стопала се надовезују дуже кости стопала чији број зависи од броја прстију. За стопалом следе кости прстију чији је број примарно пет.За стопалом следе кости прстију чији је број примарно пет.

25

26 Главени скелет Главени скелет сачињавају лобања и вилично-језични апарат. Главени скелет сачињавају лобања и вилично-језични апарат. Лобања обухвата и штити мозак и главне чулне органе. Лобања обухвата и штити мозак и главне чулне органе. Вилично-језични апарат настаје од шкржног (висцералног) скелета. Овај скелет је најсложеније грађен део скелетног система. Вилично-језични апарат настаје од шкржног (висцералног) скелета. Овај скелет је најсложеније грађен део скелетног система.

27 Лобања Лобања Код колоуста је углавном везивне природе, а вилице нису развијене.Код колоуста је углавном везивне природе, а вилице нису развијене. Код нижих риба (ајкула) је хрскавичава и формирају се вилице.Код нижих риба (ајкула) је хрскавичава и формирају се вилице. Почев од виших риба па надаље у еволуцији лобања је састављена од већег броја сраслих костију. Почев од виших риба па надаље у еволуцији лобања је састављена од већег броја сраслих костију. Код свих риба она је непокретно везана за кичменицу што погодује пробијању кроз воду.Код свих риба она је непокретно везана за кичменицу што погодује пробијању кроз воду. Код копнених кичмењака образован је покретан зглоб између лобање и кичменице. На лобањи се образују потиљачни глежњеви (зглобни наставци) који залазе у одговарајућа удубљења на првом кичменом пршљену.Код копнених кичмењака образован је покретан зглоб између лобање и кичменице. На лобањи се образују потиљачни глежњеви (зглобни наставци) који залазе у одговарајућа удубљења на првом кичменом пршљену. Водоземци и сисари имају два, а гмизавци и птице један непаран потиљачни глежањ.Водоземци и сисари имају два, а гмизавци и птице један непаран потиљачни глежањ. Кости лобање, као и целог скелета, птица су врло танке, лаке и међусобно срасле, а зуби су замењени кљуном. Кости лобање, као и целог скелета, птица су врло танке, лаке и међусобно срасле, а зуби су замењени кљуном.

28

29 Vilično-jezični aparat Vilično-jezični aparat Škržni skelet se sastoji od 6-7 pari škržnih lukova koji imaju ulogu podupirača škrga. Škržni skelet se sastoji od 6-7 pari škržnih lukova koji imaju ulogu podupirača škrga. Kod svih kičmanjaka prva dva škržna luka stupaju u vezu sa lobanjom i gube prvobitnu ulogu zaštite i oslonca škrga. Prvi od njih je vilični (mandibularni) luk koji podupire i uokviruje usni otvor, a drugi je jezični (hioidni) luk koji služi kao oslonac jeziku, a osim toga povezuje prvi luk sa lobanjom. Kod svih kičmanjaka prva dva škržna luka stupaju u vezu sa lobanjom i gube prvobitnu ulogu zaštite i oslonca škrga. Prvi od njih je vilični (mandibularni) luk koji podupire i uokviruje usni otvor, a drugi je jezični (hioidni) luk koji služi kao oslonac jeziku, a osim toga povezuje prvi luk sa lobanjom. Kod gmizavaca, u zavisnosti od načina ishrane kosti viličnog skeleta mogu biti pokretno međusobno zglobljene ili nepokretne i čvrste. Kod gmizavaca, u zavisnosti od načina ishrane kosti viličnog skeleta mogu biti pokretno međusobno zglobljene ili nepokretne i čvrste. Kod zmija i guštera koje hvataju pokretan plen sve su kosti pokretno zglobljene kako međusobno tako i sa lobanjom. Zahvaljujući tome usta se mogu jako otvoriti tako da ove životinje mogu da progutaju krupan plen. Ta pokretljivost je naročito izražena kod otrovnih zmija, čija vilična kost napred nosi otrovne zube. Kada su usta zatvorena ovi zubi su okrenuti unazad, a kada se usta otvore pokretni mehanizam automatski uspravlja zub.Kod zmija i guštera koje hvataju pokretan plen sve su kosti pokretno zglobljene kako međusobno tako i sa lobanjom. Zahvaljujući tome usta se mogu jako otvoriti tako da ove životinje mogu da progutaju krupan plen. Ta pokretljivost je naročito izražena kod otrovnih zmija, čija vilična kost napred nosi otrovne zube. Kada su usta zatvorena ovi zubi su okrenuti unazad, a kada se usta otvore pokretni mehanizam automatski uspravlja zub. Kod kornjača koje se hrane biljnom hranom krokodila koji raskidaju plen, ovaj sistem kostiju je nepokretan i čvrst.Kod kornjača koje se hrane biljnom hranom krokodila koji raskidaju plen, ovaj sistem kostiju je nepokretan i čvrst. Kod sisara od nekih kostiju vilično jezičnog - aparata nastaju čekić, nakovanj i uzengija, slušne koščice. Nastaje i novi novi zglob donje vilice i lobanje. Ostatak visceralnog skeleta obrazuje podjezični skelet i hrskavicu grkljana. Kod sisara od nekih kostiju vilično jezičnog - aparata nastaju čekić, nakovanj i uzengija, slušne koščice. Nastaje i novi novi zglob donje vilice i lobanje. Ostatak visceralnog skeleta obrazuje podjezični skelet i hrskavicu grkljana.

30

31

32

33 Mišićni sistem

34

35

36