ПРЕГЛЕД КОНТАКТОЛОШКИХ ТЕОРИЈА Предавање у Институту западне и јужне славистике Варшавског университета Варшава, 24. октобра год. Др Јован Ајдуковић (Београд) Web:

Циљеви нашего излагања Подршка реформы университета приема Болоњској декларацији. Исказивање потребе за инвестицијама у новые научные дисциплине. Лингвистичка контактологија треба да добије статус изборног предмета.

Садржај презентације 1. Хронолошка и појмовна периодизација лингвистичке контактологије (ХХ век). Преглед контактолошких теорија. 2. Лингвистичка контактологија как наставник предмет у неким балканским земљама (Хрватска, БиХ и Бугарска). 3. О нашим истраживањяма. Контактолошке јединице. Појам контактофразема.

1. Хронолошка периодизација Први период (50-е год. ХХ в.) Теорије У. Вајнрајха и Е. Хаугена. Шта се дешева кода се учи други језик и како се он употребљава? Како појединац учи да контролише договоре сварог од језика и како их драже одвојено? Да ли говорници ямају два различить кода или су они у негој мери обједињени? Шта се дешева кода говорник пребацује с једног кода на други? Какав ефекат пребацивање кода яма на појединца с обзором на јасноћу мысли, интеграцију индивидуе и циљеве живота?

Други период (60-е год. ХХ в.) Период социолингвистичких истраживања. Језички контакте су друштвена појава, а језик је показатељ друштвених процесссса (Labov, 1968). Универзална теорија позајмљивања (Diebold 1968; Filipović 1968). Интеграција и раздвајање интеграције у коду од интерференције у говору и даље представљају проблем (Mackey 1970; Kurtboke 1998).

Трећи период (70-е године ХХ в.) Постоји потреба да се повяжу лингвистички и екстралингвистички нивой анализе. Централно место у проучавању билингвизма не представља појединац, већ группа и њен политички идентитет. Јединица анализе пребацивања котова треба да се анализа ван речьенице, а истраживања на нивоу дискурса морају осветлить налогу дискурсного маркера. Теорија говор ног прилагођавања. Расправа о универзалним ограничењяма у пребацивању котова. Нема договора кода интерференција постаје позајмљивање.

Четврти период (80-е год. ХХ в.) Настаје појам контактна лингвистика. Истраживаче интересује билингвизам у различи том периоду животного века, билингвизам у здравии и патолошким условяма, как и његов развој и не стана к. Пажња се премешта са проблема трансфера на проблем учења језика. Изучавање одумирања језика и језичких промена. Психолингвистичка и неуролингвистичка истраживања. Истраживања лексических контакта.

Пети период (90-е год. ХХ в.) Теорија копирања кода Џонсона (Johanson 1992). Модел матричного језичког оквира Мајерс- Скотон (Myers-Scotton 1993). Контактолошки речьник адаптације (Filipović 1990; Ајдуковић 1997). Језички контакте су пре результат друштвене ситуације него лингвистичког процесссса (Thomason 1995). Интензивни језички контакте су снажни спољни покретач језичких промена (Silva- Corvalán 1994).

2. Појмовна периодизација Први период Мешање језика и мишани језици (до краја праве половине ХХ века; Паул, Шухарт, Бодуен де Куртене).

Други период Језичко или лингвистичко позајмљивање (Haugen 1950; Weinreich 1953).

Трећи период Језици у контакту, језички контакте, контакт језика, контактна лингвистика, лингвистика језичких додина, лингвистичка контактологија. Контактолошке јединице.

Неке од контактолошких тема у првим годинами ХХІ века Дескрипција процесссса позајмљивања. Утврђивања узрока интензивног позајмљивања. Улога доминантных језика у контакту. Синтаксичка ограничења у пребацивању котова. Улога и судьбина позајмљеница у књижевном делу. Контактолошки аспекты глобализације. Језички контакте. Језичке промене; Еволуција језика. Смрт језика. Контактолошке јединице. Лексикографски опись језичких контакта. Комуникативно понашање человека у условяма језичког контакта Когнитивни и прагмалингвистички аспекты језичких контакта. Пиџини, креолы и други контактни језици. Језички контакте и делимично реструктуирање језика.

2. Статус контактологије как предмета А) Универзитет у Загребу (Хрватска): Контактна лингвистика Теме: Контактна лингвистика лингвистичка дисциплина. Контактна лингвистика и друга подручја за истраживање језичких додина. Социолингвистички аспект језичког позајмљивања. Језички дочери у урбанизм и руралним среди найма. Језички дочери у вышејезичним заједницама. Језички дочери унутар Европске уније. Језички дочери у одному на национальные мањине. Језички конфликты как последица специфичных социолингвистичких ситуација.

Теме: Четрдесет година контакте лингвистике. Мултилингвизам. Контакт и конфликт. Анализа нового мултилингвизма (интернационализм, неолиберализм, глобализација, образовање, редукција моћи национальных держава и др.). Перспективе и будуће стратегије управљањем лингвистическим диверзитетом. Б) Универзитет у Задру (Хрватска): Контактна лингвистика

В) Универзитет у Тузли (БиХ): Језици у контакту Теме: Историјски перегляд проучавања међујезичких додина. Основые теорије језика у контакту. Босански у контакту: версте и результати контакта са немачким, енглеским, французским и оријенталним језицяма. Језички дочери и језичко позајмљивање. Разлози, начини и путевки позајмљивања. Адаптација позајмљеница. Статус позајмљеница у босанском језику и у босанском стандартном језику. Врсте позајмљивања и позајмљеница.

Универзитет у Софији (Бугарска): Проблеми билингвизма и језичких контакта Теме: Језичка ситуација. Монолингвизам. Диглосија. Билилингвизам. Полилингвизам. Типови билингвизма. Билингвизам и језички контакте. Типови језичких контакта. Резултати језичких контакта. Интерференција на сваком језичком нивоу. Конвергенција. Питање позајмљивања.

Универзитет у Београду (Србија): Социолингвистика Теме из контактологије: Мултилингвизам. Језички контакте и језичке промене (прекључивање котова, замена и смерть језика, језичка еволуција, пиџини и креолы).

1. Теорија трансфера Позајмљеница је елеменат страног језика (речь, морфема, синтаксична конструкција и сл.) трансферисан из једног језика у други у процессссу језичког контакта. Позајмљивање је процессс трансфера элемента једног језика у други (Лингвистический энциклопедический словарь 1990 г.).

2. Теорија копирања Према теорији копирања лексичко позајмљивање представља копирање страних модула, одноосно модельирање приема странам образцу, аналогији (Жлуктенко, 1974; Ильина, 1984).

3. Компромисна теорија Према компромисној теорији при копирању плана из раза до пушта се трансфер или перенос страних значења (Ефремов, 1974).

4. Теорија активације и пресликавања Адаптација је процессс активирања латентных места и попуњавање празних места у језику прямаоцу под утицајем доминантного језика даваоца приема одређеним правиляма (Ајдуковић 2004).

Оснивачи Загребачке контактолошке школе Рудолф Филиповић ( ) Антица Менац (1922-)

Rudolf Filipović, Teorija jezika u kontaktu, Zagreb, 1986.

Rudolf Filipović, Antica Menac Engleski element u hrvatskome i ruskom jeziku, Zagreb, 2005.

Најважнија имена загребачке контактолошке школе Весна Мухвић-Дямановски (англицизмы) Жељка Финк-Арсовски (русизмы) Лелија Сочанац (талијанизми) Оршоја Жагар-Сентеши (хунгаризми) Драгица Драгичевић (германизмы) Љуба Дабо-Денегри (галлицизмы) Ања Николић-Хојт (англицизмы) Барбара Штебих (германизмы) Велимир Пишкорец (германизмы)

Hrvatski jezik u dodiru s europskim jezicima, Zagreb, 2005.

Проучавање језичких контакта у Србији яма дугу традицију Асим Пецо (турцизми) Снежана Петровић (турцизми) Богдан Терзић (русизмы) Иван Клајн (романизм и) Весна Берић (германизмы) Твртко Прћић (англицизмы) Михаило Павловић (романизм и) Светозар Стијовић (славенизми) Олга Мишеска-Томић (интернационализмы) Павица Мразовић (германизмы) Едита Андрић (хунгаризми) Љиљана Спасић (речьници страних речьи) Радмила Шевић (англицизмы)

3. Резултати наших контактолошких истраживања у периоду од до Русизми у српскохрватским речьницяма. Принципи адаптације. Речник, Београд, 1997.

Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизма, Београд, 2004.

Контактолошки речьник адаптације русизма у осам словенских језика, Београд, 2004.

Лингвистичка контактологија Предмет истраживања лингвистичке контактологије су (1) два или не калико језика у додеру или језичких појава, затем (2) географ ска, историјска, друштвена страна контакта, одноосно место, зона, регион и ареал, как и (3) виза, комуникација и утицај људских заједница, этнических группа, појединачних индивидуа (Нерознак, Панькин 1999: 12). Лингвистичка контактологија изучала механизме језичког контакта два или выше језика под одређеним друштвено-историјским условяма и пројектује модельь који те механизме остварују (Ајдуковић 2004: 78).

Лингвистичку контактологију интересује Корелација која постоји између одређене контакте ситуације и језичке јединице која се у њој остварује. На сваком језичком нивоу спој између контакте ситуације и одговарајуће језичке јединице доводи до образовања различитих верста контакте ма.

Шта je то контактолексемa? Реч језика прямаоца која яма најмање једну самосталну контактему настала под доминантным утицајем језика даваоца. српски језик артељ српски језик артељ контактофонеме,,,, контактофонеме,,,, русский језик артель русский језик артель контактосема контактосема

Контактема Сваки контактолошки обележени елеменат језика прямаоца иза кого стоји контактолошки когнитивно смисао, него знање и информација. Носилац информације о контактолошким особинама (лексических) јединица.

Типови контакте ма Контактофонема (артељ =[a],[р],[т],[е],[љ]) Прозодијска контакте ма (à) Дистрибутивна контакте ма (рт) Контактографема ( артељ > т ) Творбена контакте ма (артељ, І) Контактоморфема (артељ+0) Контактограмема (артељ, м.р) Контактостилема (артељ, ист.) Контактосинтаксема (-; благодарим кого) Контактосема (hrv. artel > udruženje radnika naročito u bivšoj carskoj Rusiji ) Контактофразема (прозор у Европу) Контактолексема (артељ)

Врсте контакте ма Самосталне - контактофонема*, контактографема*, контактоморфема, контактосема, контактосинтаксема, контактостилема Несамосталне Контактна мрежа - контактограмема

Контактофонема 1. русский модель АРТЕЛЬ контактна ситуација 2. русский модель ВОИНСКИЙ српски русизам,,,, српски русизам,,,, македонски русизам,,,,,, македонски русизам,,,,,, руска

Контактографема 1. русский модель АГРОНОМИЯ контактна ситуација 2. русский модель у,в,а,њ,е - интеграција ОЛИЦЕТВОРЕНИЕ бугарски русизам А, Г, Р, О, Н, О, М, И, Я бугарски русизам А, Г, Р, О, Н, О, М, И, Я македонски русизам О,Л,И,Ц,Е,Т,В,О,Р,У,В,А,Њ,Е македонски русизам О,Л,И,Ц,Е,Т,В,О,Р,У,В,А,Њ,Е руска

Контактема акцента русский модель ЯВКА контактна ситуација хрватски русизам j ȃ vka хрватски русизам j ȃ vka руска

Дистрибутивна контакте ма русский модель ГЛАСНОСТЬ контактна ситуација чешки русизам glasnost чешки русизам glasnost руска

Контактодериватема русский модель ПОСЛУШНИЦА < -ниц(а) контактна ситуација пољски русизам posłusznica < -nic(a) пољски русизам posłusznica < -nic(a) руска

Контактограмема русский модель ЗЛОДЕЙ, им. м.р., јд. контактна ситуација српски русизам злодеј, им. м.р., јд. српски русизам злодеј, им. м.р., јд. руска

Контактосема русский модель САМОГОНКА – то же, что самогон (МАС) контактна ситуација словачки русизам samohonka – doma vyrobená pálenka (SSJ19) словачки русизам samohonka – doma vyrobená pálenka (SSJ19) руска

Контактостилема русский модель МАТУШКА, заст., об. хип., + нар., песн., разг. контактна ситуација чешки русизам MATUŠKA, експр. чешки русизам MATUŠKA, експр. руска

Контактосинтаксема русский модель БЛАГОДАРИТЬ објекат у акузативу контактна ситуација српски русизам БЛАГОДАРИТИ, 1) ~ Господу, објекат у дативу (слободна транссинтаксизација); 2) ~ Господа, објекат у акузативу (нулта транссинтаксизација глаголске рекције) српски русизам БЛАГОДАРИТИ, 1) ~ Господу, објекат у дативу (слободна транссинтаксизација); 2) ~ Господа, објекат у акузативу (нулта транссинтаксизација глаголске рекције) руска

Контактолексема русский модель контактна ситуација САМОДЕРЖАВИЕ словеначки русизам SAMODRŽAVJE словеначки русизам SAMODRŽAVJE руска

Контактофразема 1. Контактофразема је основна контактолошка јединица на фразеолошком нивоу. - рус. гордиев узел, глас вопиющего в пустыне, модус вивенди, блудный сын; - рус. Ариаднина нить; срп. и хрв. Arijadnina nit; - рус. перейти Рубикон, срп. и хрв pr(ij)eći Rubikon; - рус. брать на карандаш (полукалк, карандаш из турског).

O фразеолошким позајмљеницама Милада Янковичова СВОЕ И ЧУЖОЕ ВО ФРАЗЕОЛОГИИ ЯЗЫКА: ПРОБЛЕМЫ ОПРЕДЕЛЕНИЯ Rossica Olomucensia XXXVIII (1999) Фразеологе интересује однос домаћег и страног у фразеологији. Упоредна анализа констатује сличности и разлике, а не даје објашњење порекла фразеологизама. Домаћим фразеологизмяма се могу сматрати сви фразеологизми који су настали у језику током целокупног његовог развитка (рус. водить за нос). Туђи фразеологизми су фразеолошке позајмљенице и калкови који воде порекло из класичних и европских језика (убить время, сидеть как на иголках). Дихотомију своје/туђе треба истраживати само у оквиру једног језика. Поуздан критеријум на основу којег се може установити да ли је неки фразеологизам домаћег порекла представља његово одсуство у другим језицяма.

Н.И. Толстой О РЕКОНСТРУКЦИИ ПРАСЛАВЯНСКОЙ ФРАЗЕОЛОГИИ Язык и. народная культура. Очерки по славянской мифологии и этнолингвистике. Москва, 1995: 383–405 Ако фразеологизам није заступљен у словенским језицяма, у индоевропским језицяма или само у неким (углавном не у западнословенским), онда се ради о калку или новијој позајмљеници. Идентички или приближни облик фразеологизма у словенским језицяма сведочи да се ради о новијој фразеолошкој позајмљеници или калку. Апсолутна стабилност семантике и одсуство семантичких иновација представља доказ да је фразеологизам највероватније новијег порекла добијен калкирањем или позајмљивањем.

Людмила Степанова ПРОБЛЕМА ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЗАИМСТВОВАНИЙ Rossica Olomucensia XXXVIII (1999) Проблем издвајања фразеолошких интернационализма је један од најсложенијих и недовољно изучених проблема савремене фразеологије. Фразеолошке позајмљенице су калкови, полукалкови и фразеологизми-цитати. Интернационални фразеологизам: фразеологизам који постоји у словенским и западнословенским језицяма и који се одликује блискошћу лексичког састава и семантике. Интернационални фразеологизми нису лишени у потпуности национальные специфичности. Калк ступа у семантичке везе са речьяма језика прямаоца и може добити неке специфичне црте језика прямаоца.

Ядвига Тарса БЛИЗКИЕ КОНТАКТЫ ТРЕТЬЕГО ВИДА. ИНТЕРНАЦИОНАЛЬНЫЕ КРЫЛАТЫЕ СЛОВА В ПОЛЬСКОМ И РУССКОМ ЯЗЫКАХ Rossica Olomucensia XL (2001) Интернационални фразеологизми се не појављују само у инваријантном, већ и у модификованом облику (рус. фараоны всех стран, соединяйтесь; пролетарии уже объединились). Интернационални фразеологизми у руском и пољском језику функционишу как национални фразеологизми.

Войцех Хлебда БЫТУЮТ ЛИ В РУССКОМ ЯЗЫКE ПОЛЬСКИE КРЫЛАТЫE СЛОВА? Rossica Olomucensia XXXVIII (1999) Руски језик је доминантни језик. Руска култура је експанзивна култура. У русскийм публицистичким текстовяма мало је пољских фразеологизама (у његовој картотеци је свега четири: огнем и мечем, шоковая терапия, все на продажу, и пейзаж после битвы. Језик прямалац узяма из другог језика онолико колико му је потребно.

В. М. Мокиенко, Е. К. Николаева ИНТЕРНАЦИОНАЛЬНЫЙ ФОНД РУССКОЙ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКОЙ КАРТИНЫ МИРА Rossica Olomucensia XL (2001) Потребне су компарације са другим европским језицяма; разграничити шта је руска фразеолошка слика света и одговарајућа слика света других језика.

Фодор Чилла К ПРОБЛЕМЕ ОПРЕДЕЛЕНИЯ ИСТОЧНИКА НЕКОТОРЫХ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ РУССКОГО ЯЗЫКА Rossica Olomucensia XL (2001) Потребно је испитати услове у појединим земљама који су довели до настанка негог фразеологизма.

Андраш Золтан К ВОПРОСУ О МЕЖСЛАВЯНСКОЙ МИГРАЦИИ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ: ПОКАЗАНИЯ ПЕРЕВОДНЫХ ПАМЯТНИКОВ Frazeografia słowiańska, Opole 2001: Преводни споменици настали на граници Slavia Latina и Slavia Orthodoxa доносе богати материјал за историјско-етимолошка истраживања. Примера ради, старобелорусский споменик може бити искоришћен не само за изучалање белоруске фразеологије, већ и руске.

2. Контактофразема је контактолошки обележена фразема настала процесссяма активације и пресликавања. - rus. хлеб насущный (preko staroslovenskog iz grčkog epiousios), идея фикс (fr. idée fixe) альма-матер (lat. alma mater).

3.3. Контактофразема је фразеолошка комбинација контактолошки маркираних лексических јединица језика прямаоца у прямарној и секундарној адаптацији. - rus. осмотрительностьмать безопасности // мать учения // или праздностьмать всех пороков - prema engl. caution is the parent of safety (frazeološki prevod,kalkiranje); - rus. альма матер* // альма-матер (lat. alma mater) – adaptacija ortografije.

4. Контактофразема је и фразема калк, одноосно полукалк. - hrv. i srp. d/j/evojka za sve dobijena prema nemačkom obrascu; - rus. время - деньги prema engleskom time is money; - rus. убить время prema francuskom tuer le temps; - rus i srp. медовый месяц/medeni mesec prema fr. la lune de miel; - rus. разбить на голову prema nemačkom aufs Haupt schlagen; - rus. смешать карты prema fr. brouiller les cartes.

Дефиниција контактофраземе Контактофразема је свака фразема језика прямаоца образована под доминантным утицајем језика даваоца. - rus. иметь зуб против кого-нибудь (romanizam), разбить наголову (germanizam), синий чулок (anglicizam); N.B. Утврђивање грчког и латинског порекла и реконструкција речьи је предмет етимологије. - rus. хранить молчание (iz latinskog), ящик Пандоры (iz grčkog), Авгиевы конюшни (iz grčkog).

Контактолошка вредност или инфлуенција контактофразема Контактолошка вредност или инфлуенција контактофраземе одређује се приема доминантном језику у контакту а не приема језику посреднику. - kontaktofrazeme baba Jaga i čovek u futroli (rus. человек в футляре, Čehov) su frazeološki rusizmi u srpskom jeziku.

Контактолошка истраживања прямарно су усмерена на: Анализу екстралингвистичких услова језичког утицаја; Идентификацију доминантного језика у контакту; Идентификацију језика посредника; Анализу прямарне, секундарне и терцијарне адаптације.

Контактолошка истраживања у будућности – наноконтактологија Експанзија нанотехнологија и нанонаука. Појава молекуларних машина. Постоје предвиђања да ће се год. човек програмитати да живи заувек. Tелекомуникациони системи ће бити уграђени у тело. Читање неће бити потребно. Пренос мысли преко рачунара. Интернет ће представљати јединствену свест. Постојаће директна виза једног мозга са другим. Говор ће бити непотребан. Користићемо виртуелну стварност. Кључно питање: Шта је све подложно језичком утицају и контактолошком модельирању?

На чему тренутно радимо? Пројекат (Филолошки факултет у Београду): Језички кодови у контакту: русский утицај Контактолошки речьник адаптације контактофразема

Лингвистичка контактологија на сајту Балканская русистика

Контакт: Др Јован Ајдуковић, Београд Web: Уредник часописьа Балканска русистика a.htm