FRAZEOLOGIJA U KONTAKTU: TEORIJA I PRIMENA Jezici i kulture u kontaktu 16–18. 9. 2007, Herceg Novi, Crna Gora Dr sci. Jovan Ajduković (Beograd) Webhttp: - презентация

1 FRAZEOLOGIJA U KONTAKTU: TEORIJA I PRIMENA Jezici i kulture u kontaktu 16– , Herceg Novi, Crna Gora Dr sci. Jovan Ajduković (Beograd) Webhttp:

2 Sadržaj prezentacije 1. O frazeološkim pozajmljenicama 2. Teorijski okvir u kome je nastao pojam kontaktofrazema 3. Definicija pojma kontaktofrazema 4. Struktura kontaktološkog rečnika kontaktofrazema

3 1. O frazeološkim pozajmljenicama Милада Янковичова СВОЕ И ЧУЖОЕ ВО ФРАЗЕОЛОГИИ ЯЗЫКА: ПРОБЛЕМЫ ОПРЕДЕЛЕНИЯ Rossica Olomucensia XXXVIII (1999) Frazeologe interesuje odnos domaćeg i stranog u frazeologiji. Uporedna analiza konstatuje sličnosti i razlike, a ne daje objašnjenje porekla frazeologizama. Domaćim frazeologizmima se mogu smatrati svi frazeologizmi koji su nastali u jeziku tokom celokupnog njegovog razvitka (водить за нос). Tuđi frazeologizmi su frazeološke pozajmljenice i kalkovi koji vode poreklo iz klasičnih i evropskih jezika (убить время, сидеть как на иголках). Dihotomiju svoje/tuđe treba istraživati samo u okviru jednog jezika. Pouzdan kriterijum na osnovu kojeg se može ustanoviti da li je neki frazeologizam domaćeg porekla predstavlja njegovo odsustvo u drugim jezicima.

4 Н.И. Толстой О РЕКОНСТРУКЦИИ ПРАСЛАВЯНСКОЙ ФРАЗЕОЛОГИИ Язык и. народная культура. Очерки по славянской мифологии и этнолингвистике. Москва, 1995: 383–405 Ako frazeologizam nije zastupljen u slovenskim jezicima, u indoevropskim jezicima ili samo u nekim (uglavnom ne u zapadnoevropskim), onda se radi o kalku ili novijoj pozajmljenici. Identični ili približni oblik frazeologizma u slovenskim jezicima svedoči da se radi o novijoj frazeološkoj pozajmljenici ili kalku. Apsolutna stabilnosti semantike i odsustvo semantičkih inovacija predstavljaju dokaz da je frazeologizam najverovatnije novijeg porekla dobijen kalkiranjem ili pozajmljivanjem.

5 Людмила Степанова ПРОБЛЕМА ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЗАИМСТВОВАНИЙ Rossica Olomucensia XXXVIII (1999) Problem izdvajanja frazeoloških internacionalizama je jedan od najsloženijih i nedovoljno izučenih problema savremene frazeologije. Frazeološke pozajmljenice su kalkovi, polukalkovi i frazeologizmi- citati. Internacionalni frazeologizam: frazeologizam koji postoji u slovenskim I zapadnoslovenskim jezicima I koji se odlikuje bliskošću leksičkog sastava i semantike. Internacionalni frazeologizmi nisu lišeni u potpunosti nacionalne specifičnosti. Kalk stupa u semantičke veze sa rečima jezika primaoca i može dobiti neke njegove specifične crte.

6 Ядвига Тарса БЛИЗКИЕ КОНТАКТЫ ТРЕТЬЕГО ВИДА. ИНТЕРНАЦИОНАЛЬНЫЕ КРЫЛАТЫЕ СЛОВА В ПОЛЬСКОМ И РУССКОМ ЯЗЫКАХ Rossica Olomucensia XL (2001) Internacionalni frazeologizmi se ne pojavljuju samo u invarijantnom, već i u modifikovanom obliku (rus. фараоны всех стран, соединяйтесь; пролетарии уже объединились). Internacionalni frazeologizmi u ruskom i poljskom jeziku funkcionišu kao nacionalni frazeologizmi.

7 Войцех Хлебда БЫТУЮТ ЛИ В РУССКОМ ЯЗЫКE ПОЛЬСКИE КРЫЛАТЫE СЛОВА? Rossica Olomucensia XXXVIII (1999) Ruski jezik je dominantni jezik. Ruska kultura je ekspanzivna kultura. U ruskim publicističkim tekstovima malo je poljskih frazeologizama (u njegovoj kartoteci je svega 4: огнем и мечем, шоковая терапия, все на продажу, и пейзаж после битвы. Jezik primalac uzima iz drugog jezika onoliko koliko mu je potrebno.

8 В. М. Мокиенко, Е. К. Николаева ИНТЕРНАЦИОНАЛЬНЫЙ ФОНД РУССКОЙ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКОЙ КАРТИНЫ МИРА Rossica Olomucensia XL (2001) Veliki podstrek traganju za nacionalnom specifičnošću dala su dva pravca: lingvokulturologija i jezička slika sveta. Subjektivno i uprošćeno se interpretira jezički materijal, precenjuju se specifičnosti ruskog mentaliteta; prisutne su primamljive kulturološke rekonstrukcije. V. Ajsman: potrebne su komparacije sa drugim evropskim jezicima; razgraničiti šta je ruska frazeološka slika sveta i odgovarajuća slika sveta drugih jezika. Potrebno je frontalno međujezičko poređenje. Ovakav pristup donosi manje subjektivnosti i nacionalističke interpretacije frazeološkog materijala, omogućava objektivniju ocenu uzajamnog uticaja ruskog i drugih evropskih jezika; Rusija i ruski jezik su neodvojivi i centralni deo kulturno-jezičkog prostranstva Evrope (rusko-evropski frazeologizmi; evropski karakter ruske frazeologije).

9 Фодор Чилла К ПРОБЛЕМЕ ОПРЕДЕЛЕНИЯ ИСТОЧНИКА НЕКОТОРЫХ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ РУССКОГО ЯЗЫКА Rossica Olomucensia XL (2001) Potrebno je ispitati uslove u pojedinim zemljama koji su doveli do nastanka nekog frazeologizma.

10 Андраш Золтан К ВОПРОСУ О МЕЖСЛАВЯНСКОЙ МИГРАЦИИ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ: ПОКАЗАНИЯ ПЕРЕВОДНЫХ ПАМЯТНИКОВ Frazeografia słowiańska, Opole 2001: Prevodni spomenici koji su nastali na granici Slavia Latina i Slavia Orthodoxa donose bogati materijal za istorijsko-etimološka istraživanja. Posebno su zanimljivi spomenici koji imaju nekoliko verzija i pomoću kojih se može pratiti transfer frazema iz jednog jezika u drugi. Primera radi, starobeloruski spomenik može biti iskorišćen ne samo za izučavanje beloruske frazeologije, već i ruske.

11 Kontaktološka istraživanja frazeologije primarno su usmerena na: analizu ekstralingvističkih uslova nastanka kontaktofrazema; identifikaciju dominantnog jezika u kontaktu; identifikaciju jezika posrednika; analizu primarne i sekundarne (tercijarne) adaptacije kontaktofrazema.

12 2. Teorijski okvir u kome nastaje pojam kontaktofrazema (rezultati naših istraživanja u periodu od do 2004) Rusizmi u srpskohrvatskim rečnicima. Principi adaptacije. Rečnik, Beograd, 1997.

13 Uvod u leksičku kontaktologiju. Teorija adaptacije rusizama, Beograd, 2004.

14 Kontaktološki rečnik adaptacije rusizama u osam slovenskih jezika, Beograd, 2004.

15 1. Teorija transfera Pozajmljenica je elemenat stranog jezika (reč, morfema, sintaksička konstrukcija i sl.) transferisan iz jednog jezika u drugi u procesu jezičkog kontakta. Pozajmljivanje je proces transfera elemenata jednog jezika u drugi (prema: Лингвистический энциклопедический словарь 1990 г.).

16 2. Teorija kopiranja Prema teoriji kopiranja leksičko pozajmljivanje predstavlja kopiranje stranih modela, odnosno modeliranje prema stranom obrascu, analogiji (prema: Жлуктенко 1974; Ильина 1984).

17 3. Kompromisna teorija Prema kompromisnoj teoriji pri kopiranju plana izraza dopušta se transfer ili prenos stranih značenja (prema: Ефремов 1974).

18 4. Teorija aktivacije i preslikavanja Adaptacija je proces aktiviranja latentnih mesta i popunjavanje praznih mesta u jeziku primaocu pod uticajem dominantnog jezika davaoca prema određenim pravilima (Ajduković 2004).

19 Pojam kontaktoleksema prema teoriji aktivacije i preslikavanja Pod pojmom kontaktoleksema podrazumevamo reč koja ima najmanje jednu samostalnu kontaktemu koja je nastala pod uticajem dominantnog jezika davaoca (Ajduković 2004).

20 Kontaktema Kontaktema je aktivirani i/ili preslikani elemenat dominantnog jezika davaoca i jeziku primaocu na određenom jezičkom nivou (Ajduković 2004).

21 Tipovi kontaktema Kontaktofonema (srp. agitka = [a], [g], [i], [т], [к], [a]) Kontaktoprozodema (srp. aparatčik) Distributivna kontaktema (srp. Kremlj) Kontaktografema (srp. агитка) Kontaktoderivatema (srp. agit-ка) Kontaktomorfema (srp. agitka) Kontaktogramema (srp. agitka, ž.r.) Kontaktostilema (srp. agitka, razg.) Kontaktosintaksema (srp. oduševiti koga) Kontaktosema (srp. agitka: pesma, članak ili sl. kojima je cilj agitacija)

22 3. O pojmu kontaktofrazema 1. Kontaktofrazema je osnovna kontaktološka jedinica na frazeološkom nivou. - rus. гордиев узел, глас вопиющего в пустыне, модус вивенди, блудный сын; - rus. Ариаднина нить; srp. i hrv. Arijadnina nit; - rus. перейти Рубикон, srp. i hrv. pr(ij)eći Rubikon; - rus. брать на карандаш (polukalk, karandaš iz turskog).

23 2. Kontaktofrazema je kontaktološki obeležena frazema nastala procesima aktivacije i preslikavanja. - rus. хлеб насущный (preko staroslovenskog iz grčkog epiousios), идея фикс (fr. idée fixe) альма-матер (lat. alma mater).

24 3.3. Kontaktofrazema je frazeološka kombinacija kontaktološki markiranih leksičkih jedinica jezika primaoca u primarnoj i sekundarnoj adaptaciji. - rus. осмотрительностьмать безопасности // мать учения // или праздностьмать всех пороков - prema engl. caution is the parent of safety (frazeološki prevod, kalkiranje); - rus. альма матер* // альма-матер (lat. alma mater) – adaptacija ortografije.

25 4. Kontaktofrazema je i frazema kalk, odnosno polukalk. - hrv. i srp. d/j/evojka za sve dobijena prema nemačkom obrascu; - rus. время - деньги prema engleskom time is money; - rus. убить время prema francuskom tuer le temps; - rus i srp. медовый месяц/medeni mesec prema fr. la lune de miel; - rus. разбить на голову prema nemačkom aufs Haupt schlagen; - rus. смешать карты prema fr. brouiller les cartes.

26 Definicija kontaktofrazeme Kontaktofrazema je svaka frazema jezika primaoca obrazovana pod uticajem dominantnog jezika u kontaktu. - rus. иметь зуб против кого-нибудь (romanizam), разбить наголову (germanizam), синий чулок (anglicizam); N.B. Utvrđivanjem grčkog i latinskog porekla, odnosno istorijskom rekonstrukcijom reči bavi se etimologija. Latinskim i grčkim kao dominantnim jezicima u kontaktu bavi se kontaktologija. - rus. хранить молчание (iz latinskog), ящик Пандоры (iz grčkog), Авгиевы конюшни (iz grčkog), альма-матер (lat.)

27 Kontaktološka vrednost ili influencija kontaktofrazema Kontaktološka vrednost ili influencija kontaktofrazeme određuje se prema dominantnom jeziku u kontaktu a ne prema jeziku davaocu. - kontaktofrazeme baba Jaga i čovek u futroli (rus. человек в футляре, Čehov) su frazeološki rusizmi u srpskom jeziku.

28 3. Struktura kontaktološkog rečnika kontaktofrazema Prvi deo: Kontaktofrazema (frazeološki rusizam) ЧОВЕК У ФУТРОЛИ г-д /човек у футроли/, Ф3/4, І, ТМ0, ТМР1, СИ0, С0, ЛСА0, П1, А2 (М. Епштејн, "Поља" 439/2006)

29 Drugi deo Ruski model человек в футляре (ФМ1990)

30 Treći deo Varijativnost i modifikacije srp. Soba u futroli srp. Baba Jaga; baba-jaga; baba Jaga; Baba Jaga; rus. баба-Яга; баба-яга; Баба-Яга; Баба Яга

31 серб. Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин // Све срећне породице међусобно су сличне, свака несрећна породица несрећна је на свој начин // Све срећне породице личе једна на другу, две несрећне - несрећне су на свој начин // син. Све транзиционе економије у кризи личе једна на другу рус. Все счастливые семьи похожи друг на друга, каждая несчастливая семья несчастлива по-своему // Все счастливые семьи счастливы одинаково, но идут-то они к этому разными путями // Все счастливые семьи счастливы одинаково. Все несчастные несчастны по-своему // Все счастливые семьи – счастливы одинаково // Все счастливые семьи счастливы одинаково, а все несчастные несчастны по-своему // Все счастливые семьи – одинаковы, каждая несчастливая семья – несчастлива по-своему // Все счастливые семьи похожи, каждая несчастная несчастлива по- своему // Все счастливые семьи похожи друг на друга, каждая несчастная семья несчастна по-своему // син. Все животные равны, но некоторые животные более равны чем другие.

32 Četvrti deo Podaci o jeziku posredniku, etimološki komentar, podaci o strukturnim i konceptualnim svojstvima kontaktofrazeme i modela оп: рус. (Чехов 1898; прев.); + нем. [настао према истоименој причи А. П. Чехова из године; први пут се овај фразеологизам употребљава у писму које је Чехов упутио М. П. Чеховој]; [Именица + предлог + именица]; [Човек > Особине > Укалупљеност, ускогрудост]

33 Peti deo Značenje kontaktofrazeme Ilustracijе značenja Opis semantičkih promena i paradigmatičnosti ¤ онај ко се затвори у оквиру уских, малограђанских интереса, огради од реалног живота, боји промена, новина и кога због тога осуђују. ¤ zakopčan (zatvoren, uskogrudan, ukalupljen) čovjek, formalist (Menac 1980: 718) » Новембарски ветрови бесно дувају, звижде, кидају кровове. Спавам у капици и папучама, под два јоргана, са затвореним прозорским капцима - прави сам човек у футроли" (Писмо М.П. Чеховој, ). » Ruskim arhetipom postao jer Čehovljev pojam "čoveka u futroli" kao opasnog malograđanina, koji guši svoju i tuđu slobodu (M. Epštejn, Mistika pakovanja, ili uvod u tegimenologiju, Polja, br. 439, 2006).

34 Izgled rečničkog članka ЧОВЕК У ФУТРОЛИ г-д /човек у футроли/, Ф3/4, І, M1, ТМР1, СИ0, С0, ЛСА0, П1, А2 (М. Епштејн, "Поља" 439/2006) человек в футляре (ФМ1990) вар. соба у футроли (Момо Капор) вар. живот у футроли (С. Фетахагић, Izraz. 1959, св. 6, бр. 7.) оп: рус. (Чехов 1898; прев.); + нем. [настао према истоименој причи А. П. Чехова из године; први пут се овај фразеологизам употребљава у писму које је Чехов упутио М. П. Чеховој]; [Именица+предлог+именица]; [Човек > Особине > Укалупљеност, ускогрудост] ¤ онај ко се затвори у оквиру уских, малограђанских интереса, огради од реалног живота, боји промена, новина и кога због тога осуђују. ¤ zakopčan (zatvoren, uskogrudan, ukalupljen) čovjek, formalist (Menac 1980: 718) » Новембарски ветрови бесно дувају, звижде, кидају кровове. Спавам у капици и папучама, под два јоргана, са затвореним прозорским капцима - прави сам човек у футроли" (Писмо М.П. Чеховој, ); » Ruskim arhetipom postao jer Čehovljev pojam "čoveka u futroli" kao opasnog malograđanina, koji guši svoju i tuđu slobodu (M. Epštejn, Mistika pakovanja, ili uvod u tegimenologiju, Polja, br. 439, 2006). Особине > Укалупљеност, ускогрудост] ¤ онај ко се затвори у оквиру уских, малограђанских интереса, огради од реалног живота, боји промена, новина и кога због тога осуђују. ¤ zakopčan (zatvoren, uskogrudan, ukalupljen) čovjek, formalist (Menac 1980: 718) » Новембарски ветрови бесно дувају, звижде, кидају кровове. Спавам у капици и папучама, под два јоргана, са затвореним прозорским капцима - прави сам човек у футроли" (Писмо М.П. Чеховој, 19.11.1899.); » Ruskim arhetipom postao jer Čehovljev pojam "čoveka u futroli" kao opasnog malograđanina, koji guši svoju i tuđu slobodu (M. Epštejn, Mistika pakovanja, ili uvod u tegimenologiju, Polja, br. 439, 2006).">

35 Kontakt: Dr Jovan Ajduković (Beograd) Lična prezentacija na Internetu: