Teorije učenja BANDURINA TEORIJA Uočeni nedostatak aplikativnosti kognitivnih teorija u prostoru motornog učenja u velikoj meri je prevaziđen početkom šezdesetih godina prošlog veka. Uočeni nedostatak aplikativnosti kognitivnih teorija u prostoru motornog učenja u velikoj meri je prevaziđen početkom šezdesetih godina prošlog veka. Novi oblik učenja koji je u teorijama učenja do tada bio zanemarivan, odnosio se na zajedničke opšte interese koji su kako kognitivne tako i motivacione prirode. Novi oblik učenja koji je u teorijama učenja do tada bio zanemarivan, odnosio se na zajedničke opšte interese koji su kako kognitivne tako i motivacione prirode. Takvo učenje prema Albertu Banduri nazvano je učenje po modelu (eng. modeling) ili učenje putem podražavanja uzora ili ugledanjem na uzor. Takvo učenje prema Albertu Banduri nazvano je učenje po modelu (eng. modeling) ili učenje putem podražavanja uzora ili ugledanjem na uzor.

Teorije učenja BANDURINA TEORIJA Na temelju spoznaja psihologa o značaju imitacije, učenja uloga, identifikacije, introjekcije, inkorporacije i drugih psiholoških procesa, Bandura je početkom šezdesetih godina 20. veka uočio da se pod tim imenima krije nešto suštinski zajedničko – učenje na osnovu posmatranja uzora, modela. Na temelju spoznaja psihologa o značaju imitacije, učenja uloga, identifikacije, introjekcije, inkorporacije i drugih psiholoških procesa, Bandura je početkom šezdesetih godina 20. veka uočio da se pod tim imenima krije nešto suštinski zajedničko – učenje na osnovu posmatranja uzora, modela. Kritikujući principe klasičnog uslovljavanja i instrumentalnog učenja, najpre se uočava da su oni najviše ispitivani na životinjama (danas je sve više istraživanja i na ljudima) ili van socijalne situacije, a potom se za učenja po modelu, kao operacionalno specifičan oblik učenja, ističe šest bitnih karakteristika učenja zasnovanih na posmatranju S (draž) i R (reakcija) varijabli. Kritikujući principe klasičnog uslovljavanja i instrumentalnog učenja, najpre se uočava da su oni najviše ispitivani na životinjama (danas je sve više istraživanja i na ljudima) ili van socijalne situacije, a potom se za učenja po modelu, kao operacionalno specifičan oblik učenja, ističe šest bitnih karakteristika učenja zasnovanih na posmatranju S (draž) i R (reakcija) varijabli.

Teorije učenja BANDURINA TEORIJA Navedene karakteristike su: Navedene karakteristike su: 1.Učenje po modelu deca i odrasli (uče) nove oblike ponašanja 2.Kod učenja po modelu nema nagrađivanja, potkrepljivanja; onaj koji uči prosto posmatra model. 3.Kod učenja po modelu nikakva radnja se ne mora izvesti da bi se nešto naučilo. Učenje se odigrava na osnovu čistog posmatranja model, te se govori o observacionom učenju i učenju na osnovu posmatranja. 4.Kod učenja po modelu ponavljanje nije potrebno. 5.Učenje po modelu je spontano, tj. ne postoji svesna namera podučavanja. 6.Ponašanje stečeno nekad samo jednim posmatranjem uzora može da ima trajne posledice.

Teorije učenja BANDURINA TEORIJA Učenje po modelu je posebna organizacija izvesnih kognitivnih, motornih i motivacionih procesa, u kojima je najspecifičnije to što se oni odnose na ponašanje druge osobe, koje se u nekoj kasnijoj prilici podražavaju. Učenje po modelu je posebna organizacija izvesnih kognitivnih, motornih i motivacionih procesa, u kojima je najspecifičnije to što se oni odnose na ponašanje druge osobe, koje se u nekoj kasnijoj prilici podražavaju. Bandura svoje učenje prikazuje sledećom S-O-R šemom: ponašanje modela je draž (S), imitativno ponašanje subjekta reakcija (R) a između njih nalazi se niz psiholoških procesa (O). Bandura svoje učenje prikazuje sledećom S-O-R šemom: ponašanje modela je draž (S), imitativno ponašanje subjekta reakcija (R) a između njih nalazi se niz psiholoških procesa (O). Bandurina šema učenja Bandurina šema učenja - Draž(S) - Ponašanje modela - Psihološki procesi (O) - Proces pažnje, Procesi retencije, Procesi motorne reprodukcije, Motivacioni procesi Motivacioni procesi - Reakcija (R) - Ponašanje subjekta

Teorije učenja BANDURINA TEORIJA Draž (S) Psihološki procesi (O) Reakcija (R) PonašanjemodelaProcespažnjeProcesiretencijeProcesi motorne reprodukcije MotivacioniprocesiPonašanjesubjekta Jedina razlika između prosečnog i natprosečnog čoveka je u umenju koncentrisanja pažnje. J. Czarki

Teorije učenja BANDURINA TEORIJA Proces pažnje u osnovi je selektivnosti podražavanja, te se ona usmerava na određene uzore i na određena ponašanja uzora. Proces pažnje u osnovi je selektivnosti podražavanja, te se ona usmerava na određene uzore i na određena ponašanja uzora. S obzirom šta se imitira i na šta se pazi, učenje po modelu razlikuje tri slučaja: S obzirom šta se imitira i na šta se pazi, učenje po modelu razlikuje tri slučaja: imitacija specifičnih motornih radnji ili verbalnih izraza, imitacija specifičnih motornih radnji ili verbalnih izraza, imitacija višeg reda- subjekti izdvajaju izvesna pravila modelovog ponašanja, imitacija višeg reda- subjekti izdvajaju izvesna pravila modelovog ponašanja, stvaralačka imitacija - osoba koja u svom ponašanju spaja ili kombinuje karakteristike većeg broja uzora neretko stvara originalnu, novu celinu. stvaralačka imitacija - osoba koja u svom ponašanju spaja ili kombinuje karakteristike većeg broja uzora neretko stvara originalnu, novu celinu. Sledeći moderne teorije kognitivne obrade informacija, učenje Bandure ukazuje na činjenicu da je osnovni uslov učenja da se određeni aspekt modelovog ponašanja pažljivo posmatra i selektivno opazi. Sledeći moderne teorije kognitivne obrade informacija, učenje Bandure ukazuje na činjenicu da je osnovni uslov učenja da se određeni aspekt modelovog ponašanja pažljivo posmatra i selektivno opazi.

Teorije učenja BANDURINA TEORIJA Pažljivo posmatranje utiče i na procese retencije, koji zavisno od složenosti predmeta posmatranja određuju meru zadržavanja, a time i osnovu kasnijeg imitativnog ponašanja. Pažljivo posmatranje utiče i na procese retencije, koji zavisno od složenosti predmeta posmatranja određuju meru zadržavanja, a time i osnovu kasnijeg imitativnog ponašanja. Prema Banduri sadržaj opažanja može se na dva načina zadržati: Prema Banduri sadržaj opažanja može se na dva načina zadržati: –u obliku vizuelnih ili auditivnih predstava ili –verbalno kodiranih simboličnih sadržaja. U skladu sa savremenim teorijama obrade informacija njihovo zadržavanje nije pasivan proces, pasivno zadržavanje prethodnih utisaka, već aktivnost transformisanja, klasifikovanja i organizovanja posmatranog ponašanja u šeme koje se lako pamte. U skladu sa savremenim teorijama obrade informacija njihovo zadržavanje nije pasivan proces, pasivno zadržavanje prethodnih utisaka, već aktivnost transformisanja, klasifikovanja i organizovanja posmatranog ponašanja u šeme koje se lako pamte.

Teorije učenja BANDURINA TEORIJA Pažnja predstavlja usmerenost psihičke energije u jednom određenom pravcu, odnosno usmerenost psihičke aktivnosti na spoljne ili unutrašnje draži. Pažnja predstavlja usmerenost psihičke energije u jednom određenom pravcu, odnosno usmerenost psihičke aktivnosti na spoljne ili unutrašnje draži. Koncentracija predstavlja pažnju koja je intenzivno usmerena samo na jedan uzak sadržaj, aktivnost ili predmet. Koncentracija predstavlja pažnju koja je intenzivno usmerena samo na jedan uzak sadržaj, aktivnost ili predmet. Kratkotrajno čulno zadržavanje (KČZ) – početni stimulansi ulaze u sistem i zadržavaju se u skladu sa modalitetom (čulni, kinestetički i dr.) samo nekoliko stotina milisekundi. Neki veruju da se KČZ javlja pre svesnog uključivanja izvođača, što ima za posledicu malu transformaciju čulnih informacija. Kratkotrajno čulno zadržavanje (KČZ) – početni stimulansi ulaze u sistem i zadržavaju se u skladu sa modalitetom (čulni, kinestetički i dr.) samo nekoliko stotina milisekundi. Neki veruju da se KČZ javlja pre svesnog uključivanja izvođača, što ima za posledicu malu transformaciju čulnih informacija. Kratkotrajna memorija (KM) – mehanizmi selektivne pažnje biraju samo neke informacije iz KČZ za dalju obradu i usmeravaju ih u KM, odnosno privremeni radni prostor (radna memorija) u kome se informacije zadržavaju u skladu sa relativno ograničenim kapacitetom (5-9 informacija) i vremenom trajanja (20-30 sekundi). Kratkotrajna memorija (KM) – mehanizmi selektivne pažnje biraju samo neke informacije iz KČZ za dalju obradu i usmeravaju ih u KM, odnosno privremeni radni prostor (radna memorija) u kome se informacije zadržavaju u skladu sa relativno ograničenim kapacitetom (5-9 informacija) i vremenom trajanja (20-30 sekundi). Dugotrajna memorija (DM) – prostor za čuvanje dobro naučenih informacija koje ljudi sakupljaju tokom života. DM je verovatno neograničeno u pogledu kapaciteta i trajanosti čuvanja informacija. Misli se da je način na koji pojedinci kodiraju informacije u DМ vrlo apstraktan – sa širim vezama sa drugim čuvanim informacijama (Tulving-ov model DМ ukazuje na tri sistema memorije: proceduralna – informacije o motornoj veštini, epizodna – konkreti događaji koje je pojedinac doživeo a povezani su sa vremenom i semantička – informacije o opštem okruženju koje su se sakupile tokom vremena) Dugotrajna memorija (DM) – prostor za čuvanje dobro naučenih informacija koje ljudi sakupljaju tokom života. DM je verovatno neograničeno u pogledu kapaciteta i trajanosti čuvanja informacija. Misli se da je način na koji pojedinci kodiraju informacije u DМ vrlo apstraktan – sa širim vezama sa drugim čuvanim informacijama (Tulving-ov model DМ ukazuje na tri sistema memorije: proceduralna – informacije o motornoj veštini, epizodna – konkreti događaji koje je pojedinac doživeo a povezani su sa vremenom i semantička – informacije o opštem okruženju koje su se sakupile tokom vremena) Samoefikasnost odražava čovekovo poimanje vlastitih sposobnosti za uspešno izvođenje nekog zadatka (oblik samopuzdanja specifičan za situaciju). Prema Banduri osećaj samoefikasnosti proističe iz šest izvora: ličnih ostvarenja, iskustava drugih, verbalnih ubeđivanja, zamišljenih iskustava, fizičkih stanja i emotivnih stanja. Samoefikasnost odražava čovekovo poimanje vlastitih sposobnosti za uspešno izvođenje nekog zadatka (oblik samopuzdanja specifičan za situaciju). Prema Banduri osećaj samoefikasnosti proističe iz šest izvora: ličnih ostvarenja, iskustava drugih, verbalnih ubeđivanja, zamišljenih iskustava, fizičkih stanja i emotivnih stanja.

Teorije učenja BANDURINA TEORIJA Dugotrajna memorija (DM) je zasnovana na znanju, tačnije na tri osnovne kategorije znanja i to: Dugotrajna memorija (DM) je zasnovana na znanju, tačnije na tri osnovne kategorije znanja i to: –DEKLARATIVNO - razumevanje činjeničnih informacija i onoga šta treba da se uradi, –PROCEDURALNO - razumevanje načina kako da se nešto uradi i –STRATEGIJSKO - razumevanje opštih principa koji olakšavaju ono što treba uraditi i način na koji to treba uraditi. Potpuna kapitalizacija prenosa informacija u dugoročnu memoriju, posredstvom pojačavanja selektivne pažnje, motivacije i drugih psihičkih procesa u motornom učenju ostvaruje se u periodu mirovanja. Potpuna kapitalizacija prenosa informacija u dugoročnu memoriju, posredstvom pojačavanja selektivne pažnje, motivacije i drugih psihičkih procesa u motornom učenju ostvaruje se u periodu mirovanja. Stečena znanja omogućavaju intenzivnije obnavljanje konkretnog iskustva putem prisećanja (rekonstrukcije) informacija i oblikovanje ovih delova sećanja u misaone slike. Stečena znanja omogućavaju intenzivnije obnavljanje konkretnog iskustva putem prisećanja (rekonstrukcije) informacija i oblikovanje ovih delova sećanja u misaone slike. Stvaranje slika je mentalna simulacija (mentalno vežbanje) stvarnog čulnog iskustva uz korišćenje nervnih putanja (manje magnitude) sličnim onima koji se koriste u stvarnom izvođenju motorne veštine. Stvaranje slika je mentalna simulacija (mentalno vežbanje) stvarnog čulnog iskustva uz korišćenje nervnih putanja (manje magnitude) sličnim onima koji se koriste u stvarnom izvođenju motorne veštine. I tada, bez bilo kakvih globalnih mišićnih pokreta, odvija se proces učenja koji, iako skriven (latentan), vodi višim nivoima uverenja za uspešno nastupanje (samopuzdanje, odnosno samoefikasnost) i efektivno boljem izvođenju konkretne motorne aktivnosti - veštine – sposobnosti. I tada, bez bilo kakvih globalnih mišićnih pokreta, odvija se proces učenja koji, iako skriven (latentan), vodi višim nivoima uverenja za uspešno nastupanje (samopuzdanje, odnosno samoefikasnost) i efektivno boljem izvođenju konkretne motorne aktivnosti - veštine – sposobnosti.

Teorije učenja BANDURINA TEORIJA Van Gyn, G.H., Wenger, H.A. & Gaul., C.A. (1990). Imageri as a method of enhancing transfer from treining to performance, Journal of Sport & Exercise Psychology, 12, 366 – 375. Van Gyn, G.H., Wenger, H.A. & Gaul., C.A. (1990). Imageri as a method of enhancing transfer from treining to performance, Journal of Sport & Exercise Psychology, 12, 366 – 375. Prema rezultatima navedenog istraživanja utvrđeno je da mentalno vežbanje može da doprinese poboljšanju snage kod ljudi koji uče biciklistički sprint na 40 metara, tačnije, grupa koja je imala mentalno vežbanje i trening snage pokazala je najveći napredak u vremenu sprinta na kraju šestonedeljnog treninga u odnosu na grupe samo sa zamišljanjem (mentalni trening), odnosno sa treningom snage. Prema rezultatima navedenog istraživanja utvrđeno je da mentalno vežbanje može da doprinese poboljšanju snage kod ljudi koji uče biciklistički sprint na 40 metara, tačnije, grupa koja je imala mentalno vežbanje i trening snage pokazala je najveći napredak u vremenu sprinta na kraju šestonedeljnog treninga u odnosu na grupe samo sa zamišljanjem (mentalni trening), odnosno sa treningom snage.

Teorije učenja BANDURINA TEORIJA Na kraju, nakon posmatranja ponašanja uzora dolazi do motornog izvođenja, koje je prema Banduri centralne prirode, u pogledu mesta organizacije navedenih motornih radnji. Na kraju, nakon posmatranja ponašanja uzora dolazi do motornog izvođenja, koje je prema Banduri centralne prirode, u pogledu mesta organizacije navedenih motornih radnji. Po tome je njegova teorija kognitivnog tipa, te pretpostavlja da se i proste i složene radnje uzora uče jednostavno posmatranjem i opažanjem (prema klasičnim S-R teorijama reakcija koja se uči mora se izvoditi). Po tome je njegova teorija kognitivnog tipa, te pretpostavlja da se i proste i složene radnje uzora uče jednostavno posmatranjem i opažanjem (prema klasičnim S-R teorijama reakcija koja se uči mora se izvoditi). Raspolažući izvesnim motornim komponentama, subjekat posmatrajući ponašanje uzora (vizuelna predstava radnje ili verbalna formula) spaja u relativno nove, čak i kada raspolaže svim potrebnim delovima - komponentama celine. Jednostavno, novina u ponašanju je posledica novog načina kombinovanja, odnosno organizovanja starih delova. Raspolažući izvesnim motornim komponentama, subjekat posmatrajući ponašanje uzora (vizuelna predstava radnje ili verbalna formula) spaja u relativno nove celine, čak i kada raspolaže svim potrebnim delovima - komponentama celine. Jednostavno, novina u ponašanju je posledica novog načina kombinovanja, odnosno organizovanja starih delova. Međutim, Bandura je svestan da, posebno kod učenja nove veštine, subjekat nekada nije u stanju da reprodukuje ponašaje uzora. Mogući razlozi za to su: Međutim, Bandura je svestan da, posebno kod učenja nove veštine, subjekat nekada nije u stanju da reprodukuje ponašaje uzora. Mogući razlozi za to su: Posmatranje ponašanja uzora nekada nije dovoljno pažljivo i trajno. Posmatranje ponašanja uzora nekada nije dovoljno pažljivo i trajno. Subjekat nije dovoljno fizički zreo za izvođenje radnji uzora. Subjekat nije dovoljno fizički zreo za izvođenje radnji uzora. Posmatrač nekad ne može da vidi sve one unutrašnje uslove koji upravljaju spoljašnjim radnjama uzora. Posmatrač nekad ne može da vidi sve one unutrašnje uslove koji upravljaju spoljašnjim radnjama uzora.

Teorije učenja BANDURINA TEORIJA Osim navedenog Bandura ističe i problem motivacije imitacije, a posebno dejstvo potkrepljenja, koga svrstava u tri vrste: Osim navedenog Bandura ističe i problem motivacije imitacije, a posebno dejstvo potkrepljenja, koga svrstava u tri vrste: –direktno potkrepljenje (prima subjekt koji uči); –supstitutivno potkrepljenje (vikarijsko – prima uzor koji se posmatra); –samopotkrepljenje (zadovoljstvo sa postignutom sličnošću u odnosu na ponašanje uzora, nagrada u samom izvođenju – ne daje je druga osoba). Razlikujući učenje od delatnosti – izvođenja, Bandura smatra da bilo koje od navedenih potkrepljenja nije nužno za učenje, ali utiče na izvođenje onog što je naučeno. Razlikujući učenje od delatnosti – izvođenja, Bandura smatra da bilo koje od navedenih potkrepljenja nije nužno za učenje, ali utiče na izvođenje onog što je naučeno.

Teorije učenja BANDURINA TEORIJA Najpre subjekt posmatra uzor i zapaža da je njegovo ponašanje praćeno potkrepljenjem (pohvalom, odobravanjem, divljenjem i td.). Ako je subjektu stalo do takvih nagrada on će u sledećoj prilici sa povećanom pažnjom posmatrati ponašanje uzora ne bi li ga što bolje uočio i zapamtio. Najpre subjekt posmatra uzor i zapaža da je njegovo ponašanje praćeno potkrepljenjem (pohvalom, odobravanjem, divljenjem i td.). Ako je subjektu stalo do takvih nagrada on će u sledećoj prilici sa povećanom pažnjom posmatrati ponašanje uzora ne bi li ga što bolje uočio i zapamtio. Povećana pažnja je jedan od osnovnih činilaca učenja, kako po klasičnim tako i modernim psiholozima. Pored toga, subjekt može da pribegne kodiranju posmatranog ponašanja, tj. on može da ga na neki način osmisli ili prevede u neku verbalnu formulu koja se lakše pamti. Dalje subjekt može u sebi da se preslišava ili da proba u sebi uzorovo ponašanje. Povećana pažnja je jedan od osnovnih činilaca učenja, kako po klasičnim tako i modernim psiholozima. Pored toga, subjekt može da pribegne kodiranju posmatranog ponašanja, tj. on može da ga na neki način osmisli ili prevede u neku verbalnu formulu koja se lakše pamti. Dalje subjekt može u sebi da se preslišava ili da proba u sebi uzorovo ponašanje. Organizovanje, usmeravanje pažnje, kodiranje, probanje – jesu činioci koji su nužni za uspešno učenje (pamćenje). Organizovanje, usmeravanje pažnje, kodiranje, probanje – jesu činioci koji su nužni za uspešno učenje (pamćenje). Očigledno je da se potkrepljenje, prema Banduri, ne smatra automatskim pojačivačem reakcije koja je upravo izvršena, već da očekivanje potkrepljenja organizuje kognitivne aktivnosti u sledećem pokušaju. Očigledno je da se potkrepljenje, prema Banduri, ne smatra automatskim pojačivačem reakcije koja je upravo izvršena, već da očekivanje potkrepljenja organizuje kognitivne aktivnosti u sledećem pokušaju. Ovo indirektno dejstvo substitutivnog potkrepljenja na učenje po modelu nije nužno, već samo moguće, jer sama izloženost draži (ponašanje modela) nije dovoljna za učenje – za učenje je bitno da pažnja bude usmerena na odgovarajući sadržaj. Ovo indirektno dejstvo substitutivnog potkrepljenja na učenje po modelu nije nužno, već samo moguće, jer sama izloženost draži (ponašanje modela) nije dovoljna za učenje – za učenje je bitno da pažnja bude usmerena na odgovarajući sadržaj. Takvi usmerivači pored substitutivnog potkrepljenja, prepoznaju se i u činiocima poput interesovanja, stavova, očekivanja, crta ličnosti i td. Takvi usmerivači pored substitutivnog potkrepljenja, prepoznaju se i u činiocima poput interesovanja, stavova, očekivanja, crta ličnosti i td.

Teorije učenja BANDURINA TEORIJA Na kraju, nesumnjivo je da, govoreći o različitim oblicima potkrepljenja, Bandura u prvi plan ističe substitutivno potkrepljenje (potkrepljenje koje dobija uzor – slava, nagrade, uspesi i dr.), ali ne zaboravlja, mada manje važan, značaj samopotkrepljenja, kao i osobine samog uzora. Na kraju, nesumnjivo je da, govoreći o različitim oblicima potkrepljenja, Bandura u prvi plan ističe substitutivno potkrepljenje (potkrepljenje koje dobija uzor – slava, nagrade, uspesi i dr.), ali ne zaboravlja, mada manje važan, značaj samopotkrepljenja, kao i osobine samog uzora.

Teorije učenja Šefild, Adams, Šmit Jedan od prvih istraživača koji je, kroz učenje posmatranjem, proučavao kako se uče motorne veštine bio je Šefild (Sheffield 1961.). Jedan od prvih istraživača koji je, kroz učenje posmatranjem, proučavao kako se uče motorne veštine bio je Šefild (Sheffield 1961.). Koristeći najnoviju tehnologiju tog vremena on je razvio teoriju (dodirnu – meditativnu) da bi objasnio uticaj izvedbi snimljenih na film na učenje serijskih motornih veština. Posmatrajući kako neko drugi izvodi neku veštinu, pojedinac bi formirao plan koji je služio kao perceptualno kodiran vodič koji je taj pojedinac sledio da bi reprodukovao veštinu.[1] Koristeći najnoviju tehnologiju tog vremena on je razvio teoriju (dodirnu – meditativnu) da bi objasnio uticaj izvedbi snimljenih na film na učenje serijskih motornih veština. Posmatrajući kako neko drugi izvodi neku veštinu, pojedinac bi formirao plan koji je služio kao perceptualno kodiran vodič koji je taj pojedinac sledio da bi reprodukovao veštinu.[1][1] Šefildov rad bio je dobra platforma za rad drugih tokom sedamdesetih godina i nastanak dve najistaknutije teorije čiji su autori Adams (Adams 1971) i Šmit (Schmidt 1975). Šefildov rad bio je dobra platforma za rad drugih tokom sedamdesetih godina i nastanak dve najistaknutije teorije čiji su autori Adams (Adams 1971) i Šmit (Schmidt 1975). [ 1][ 1] Kluka, A. D. (1999). Motor Behavior From Learning to Performance, Englewood, Colorado, USA, Morton Publishing Company. [ 1]

Teorije učenja ADAMSOVA TEORIJA zatvorene petlje Pored Šefildovog istraživačkog rada potrebno je osvrnuti se i na konceptualni model ljudske izvedbe, poznat kao motorni program, osmišljen šezdesetih godina dvadesetog veka. Pored Šefildovog istraživačkog rada potrebno je osvrnuti se i na konceptualni model ljudske izvedbe, poznat kao motorni program, osmišljen šezdesetih godina dvadesetog veka. Naime, taj model zasnovan na pretpostavci da se programi stvaraju unapred, skladište u mozgu i neprekidno obrađuju u ostalom delu sistema, omogućio je da se razume kako se pokreti mogu unapred planirati. Naime, taj model zasnovan na pretpostavci da se programi stvaraju unapred, skladište u mozgu i neprekidno obrađuju u ostalom delu sistema, omogućio je da se razume kako se pokreti mogu unapred planirati. Tok procesa u tzv. sistemu otvorene petlje podrazumeva da centralni upravljač u cerebralnom korteksu stvara planove akcije koje se ostvaruju bez dodatnog senzornog fidbeka. Tok procesa u tzv. sistemu otvorene petlje podrazumeva da centralni upravljač u cerebralnom korteksu stvara planove akcije koje se ostvaruju bez dodatnog senzornog fidbeka.

Teorije učenja ADAMSOVA TEORIJA zatvorene petlje Upravni nivo sistema otvorene petlje određuje koji pokret će se izvesti, koji mišići će se zgrčiti, kada će se zgrčiti i redosled po kojem će se zgrčiti. Teorijski, on sadrži sve infomacije potrebne da bi izvršni nivo u potpunosti izveo neki pokret. Izvršni nivo organizuje mišiće i zglobove koji treba da izvedu unapred isplanirani pokret… Kada pokret započne izvršni nivo ga kontroliše. Upravni nivo sistema otvorene petlje određuje koji pokret će se izvesti, koji mišići će se zgrčiti, kada će se zgrčiti i redosled po kojem će se zgrčiti. Teorijski, on sadrži sve infomacije potrebne da bi izvršni nivo u potpunosti izveo neki pokret. Izvršni nivo organizuje mišiće i zglobove koji treba da izvedu unapred isplanirani pokret… Kada pokret započne izvršni nivo ga kontroliše. Pitajući se šta se koristi za otkrivanje i ispravljanje grešaka u izvedbi Adams (Adams 1971.) je osmislio model (teorija zatvorene petlje) koji podrazumeva fidbek i koji se može uopštiti za sve tipove pokreta. Pitajući se šta se koristi za otkrivanje i ispravljanje grešaka u izvedbi Adams (Adams 1971.) je osmislio model (teorija zatvorene petlje) koji podrazumeva fidbek i koji se može uopštiti za sve tipove pokreta. Zasnivajući model na jednostavnim pokretima sa ustaljenim ritmom Adams je ponudio jedinstveno rešenje koje podrazumeva prisustvo dva mehanizma memorije : trag u memoriji i perceptualni trag. Zasnivajući model na jednostavnim pokretima sa ustaljenim ritmom Adams je ponudio jedinstveno rešenje koje podrazumeva prisustvo dva mehanizma memorije : trag u memoriji i perceptualni trag. –Trag u memoriji je takav mehanizam memorije koji se koristi za odabiranje i pokretanje pokreta (»jednostavan motorni program« zadužen za izbor pravca kretanja, njegovo iniciranje i »guranje« ka cilju). –Perceptualni trag (nastao vežbom i senzornim fidbekom) jeste mehanizam koji se koristi za upoređivanje izvedenog pokreta sa njegovom internom referencom u memoriji.

Teorije učenja ADAMSOVA TEORIJA zatvorene petlje Ukupne čulne informacije U vezi sa pokretomNije u vezi sa pokretom Dostupne pre pokreta Dostupne kao rezultat pokreta: fidbek Unutrašnji fidbekSpoljašnji fidbek Vid Propriorecepcija Sluh Snaga Dodir Miris Poznavanje rezultata Poznavanje izvođenja Klasifikacioni sistem za čulne informacije

Ulaz Izvršilac Upoređivač Izlaz Sprovodilac Greška Željeno stanje Fidbek Stvarno stanje Sistem kontrole zatvorene petlje - ADAMS

Ulaz Upoređivač Greška Željeno stanje Unutrašnji fidbek Identifikacija stimulansa Biranje odgovora Programiranje odgovora Izvršni mehanizam Motorni program Kičmena moždina Mišići Mehanizam sprovođenja Mišićna sila, dužina, položaj zglobova, položaj tela Izlaz Spoljašnji fidbek Vid, sluh Stvarno stanje Prošireni konceptualni model izvođenja. Elementi sistema kontrole zatvorene petlje (Adams) su integrisani u faze obrade.

Teorije učenja ADAMSOVA TEORIJA zatvorene petlje Kada čovek izvodi neki pozicioni pokret, stvara se svojstveni fidbek koji predstavlja određene lokacije ruku i nogu u prostoru. Ovi stimulansi ''ostavljaju trag'' u centralnom nervnom sistemu (odatle naziv perceptualni trag). Kada čovek izvodi neki pozicioni pokret, stvara se svojstveni fidbek koji predstavlja određene lokacije ruku i nogu u prostoru. Ovi stimulansi ''ostavljaju trag'' u centralnom nervnom sistemu (odatle naziv perceptualni trag). Ponavljanjem pokreta, čovek se sve više približava cilju ; a pri svakom pokušaju ostavlja se još jedan trag, tako da se konačno stvori neka vrsta kolekcije tragova. Ponavljanjem pokreta, čovek se sve više približava cilju ; a pri svakom pokušaju ostavlja se još jedan trag, tako da se konačno stvori neka vrsta kolekcije tragova. Pošto se uz saznanje o rezultatu (SR) osoba koja uči približava cilju posle samo nekoliko pokušaja, svaki pokušaj daje fidbek koji obično predstavlja pravilan pokret. Pošto se uz saznanje o rezultatu (SR) osoba koja uči približava cilju posle samo nekoliko pokušaja, svaki pokušaj daje fidbek koji obično predstavlja pravilan pokret. Prema tome, kolekcija tragova (perceptualni trag) može da predstavlja fidbek kvaliteta pravilnog pokreta. Prema tome, kolekcija tragova (perceptualni trag) može da predstavlja fidbek kvaliteta pravilnog pokreta. Znači, uzastopnim pokušajima učenik se kreće ka onoj poziciji u prostoru za koju je razlika između stvorenog fidbeka i perceptualnog traga najmanja. Zbog toga što perceptualni trag jača sa svakim SR pokušajem, greške u izvođenju smanjuju se vežbom. Znači, uzastopnim pokušajima učenik se kreće ka onoj poziciji u prostoru za koju je razlika između stvorenog fidbeka i perceptualnog traga najmanja. Zbog toga što perceptualni trag jača sa svakim SR pokušajem, greške u izvođenju smanjuju se vežbom. Adams je smatrao da smanjenje bilo kog od navedenih mehanizama memorije dovodi do učenja koje je manje od optimalnog. Adams je smatrao da smanjenje bilo kog od navedenih mehanizama memorije dovodi do učenja koje je manje od optimalnog.

Teorije učenja ŠMITOVA TEORIJA ŠEME Među onima koje je zainteresovala teorija zatvorene petlje kao prve savremene teorije motornog učenja bio je i Šmit (Schmidt 1975.). Među onima koje je zainteresovala teorija zatvorene petlje kao prve savremene teorije motornog učenja bio je i Šmit (Schmidt 1975.). Proučavajući Adamsovu teoriju Šmit se suočio sa teškoćom objašnjenja Proučavajući Adamsovu teoriju Šmit se suočio sa teškoćom objašnjenja –kako se svaka simbolična predstava pokreta skladišti u memoriji i povezivanja traga u memoriji sa svakim pokretom koji je ikada načinjen. –kako trag u memoriji može da objasni pokrete koji nikada pre nisu bili učinjeni ili viđeni. Navedene i druge nedoumice uslovile su da Šmit razradi i vlastito viđenje sticanja motorne veštine koje je nazvao teorija šeme. Navedene i druge nedoumice uslovile su da Šmit razradi i vlastito viđenje sticanja motorne veštine koje je nazvao teorija šeme. Šema je niz pravila koja usmeravaju odlučivanje u cilju veštine. Šema je niz pravila koja usmeravaju odlučivanje u cilju veštine. Kada se izvedba ostvari, smatrao je Šmit, informacije se grupišu i skladište u memoriji u okviru četiri opšte oblasti: Kada se izvedba ostvari, smatrao je Šmit, informacije se grupišu i skladište u memoriji u okviru četiri opšte oblasti: –uslovi okruženja kada pokret započinje (npr. položaj tela, temperatura); –određeni zahtevi pokreta (npr. brzina, vreme, prostor, snaga); –ishod pokreta i znanje o rezultatima (npr. upoređivanje konkretnog ishoda sa željenim ishodom); i –senzorne informacije u vezi sa pokretom (npr. kako se pokret doživeo, kao je izgledao, zvučao). Smidt, A. R., Lee, D. T. (1999). Motor Control and Learning, A Behavioral Emphasis, Champaign, Illinois, USA, Human Kinetics. Kluka, A. D. (1999). Motor Behavior From Learning to Performance, Englewood, Colorado, USA, Morton Publishing Company.

Teorije učenja ŠMITOVA TEORIJA ŠEME Učenje je optimalno ako se uskladište grupisane informacije. Učenje je optimalno ako se uskladište grupisane informacije. Razrađujući Adamsove ideje o dva mehanizma memorije, on je razvio i šemu prepoznavanja reakcije da bi olakšao skladištenje informacija. Razrađujući Adamsove ideje o dva mehanizma memorije, on je razvio šemu prisećanja i šemu prepoznavanja reakcije da bi olakšao skladištenje informacija. –Šema prisećanja nudi parametre za određeni pokret i pokreće izvedbu usmerenu ka cilju. –Čim je uopšteni program odabran i pokret izveden, koristi se šema prepoznavanja reakcije da bi se ishod ocenio i uporedio sa odabranim parametrima, uz korišćenje senzornih informacija za skladišenje budućih ispravki. Pomoću dodatnog vežbanja i fidbeka, igrač može da usavrši izvedbe u raznim uslovima okruženja koristeći grupisane informacije o tome da li su primljene informacije odgovarajuće ili neodgovarajuće. Pomoću dodatnog vežbanja i fidbeka, igrač može da usavrši izvedbe u raznim uslovima okruženja koristeći grupisane informacije o tome da li su primljene informacije odgovarajuće ili neodgovarajuće.

Teorije učenja ŠMITOVA TEORIJA ŠEME U središtu Šmitovog sagledavanja procesa tokom kojeg pojedinac uči motornim putem nalazi se pojam uopštenog motornog programa. U središtu Šmitovog sagledavanja procesa tokom kojeg pojedinac uči motornim putem nalazi se pojam uopštenog motornog programa. Ukratko, uopšteni motorni program je simbolično uskladišten u memoriji i kontroliše grupe pokreta. Motorni program se razvija iz svakog iskustva pojedinca koje ima sličnosti sa prethodnim iskustvima. Iskustva šutiranja lopte se grupišu i fomiraju opšti motorni program za šutanje lopte koji se, kada se odabere da bi se zadovoljio cilj veštine, može brzo i lako modifikovati da bi se zadovoljili uslovi okruženja. Ukratko, uopšteni motorni program je simbolično uskladišten u memoriji i kontroliše grupe pokreta. Motorni program se razvija iz svakog iskustva pojedinca koje ima sličnosti sa prethodnim iskustvima. Iskustva šutiranja lopte se grupišu i fomiraju opšti motorni program za šutanje lopte koji se, kada se odabere da bi se zadovoljio cilj veštine, može brzo i lako modifikovati da bi se zadovoljili uslovi okruženja. Kada se sve takve reakcije povežu, razvija se šema. Kada se sve takve reakcije povežu, razvija se šema. Uprkos Šmitovom detaljno razrađenom pokušaju da objasni kako se uče motorne veštine, on nije pružio potpuno objašnjenje. Uprkos Šmitovom detaljno razrađenom pokušaju da objasni kako se uče motorne veštine, on nije pružio potpuno objašnjenje. Međutim, pružio je uvid u učenje pomoću odgovarajućih i neodgovarajućih izvedbi – pokazao je da se u oba slučaja uči. Međutim, pružio je uvid u učenje pomoću odgovarajućih i neodgovarajućih izvedbi – pokazao je da se u oba slučaja uči. Takođe je istraživačima tokom osamdesetih godina dvadesetog veka ponudio pitanja za istraživanje: uz pretpostavku da uopšteni motorni program postoji, mogu li se uslovi primene varirati da bi se poboljšalo učenje? Ako mogu, u kojoj meri se mogu varirati da se poboljša učenje? Ako ne mogu, zašto? Takođe je istraživačima tokom osamdesetih godina dvadesetog veka ponudio pitanja za istraživanje: uz pretpostavku da uopšteni motorni program postoji, mogu li se uslovi primene varirati da bi se poboljšalo učenje? Ako mogu, u kojoj meri se mogu varirati da se poboljša učenje? Ako ne mogu, zašto?

Teorije učenja ŠMITOVA TEORIJA ŠEME Jednostavan primer kontrole pokreta i pomoću otvorene i pomoću zatvorene petlje je igra odskakanja i hvatanja lopte. Jednostavan primer kontrole pokreta i pomoću otvorene i pomoću zatvorene petlje je igra odskakanja i hvatanja lopte. Stanite u uspravan položaj i bacite tenisku lopticu o zemlju ispred sebe. Dok se loptica podiže sa zemlje, uhvatite je. Ponovite zadatak nekoliko puta, odbijajući lopticu na različitu visinu i hvatajući je na različitim mestima svaki put. Stanite u uspravan položaj i bacite tenisku lopticu o zemlju ispred sebe. Dok se loptica podiže sa zemlje, uhvatite je. Ponovite zadatak nekoliko puta, odbijajući lopticu na različitu visinu i hvatajući je na različitim mestima svaki put. Koje aspekte ovog jednostavnog zadatka kontrolišete na način otvorene petlje? Koje aspekte ovog jednostavnog zadatka kontrolišete na način otvorene petlje? Koje aspekte kontrolišete na način zatvorne petlje? Koje aspekte kontrolišete na način zatvorne petlje?